EVO ŠTA BI UKRAJINA MOGLA DA GAĐA U RUSIJI AKO DOBIJE ZAPADNE RAKETE: Na meti komanda, pomorska baza... (MAPA)

Ruska vojna komanda i pomorska baza su neki od vojnih ciljeva unutar ukrajinske linije vatre, ukoliko Velika Britanija i SAD dozvole Kijevu da koristi zapadno isporučene rakete dugog dometa za napade unutar neprijateljske teritorije.

Rakete dugog dometa kao što su „storm šedou“ i američki taktički raketni sistem (ATACMS) mogu dosegnuti ciljeve udaljene do 300 km. Lansirane iz Ukrajine, mogle bi pogoditi sedište Južnog vojnog okruga Rusije u Rostovu na Donu i pomorsku bazu Crnomorske flote u Novorosijsku, prema rečima Džejmsa Bosbotinisa, stručnjaka za odbranu i međunarodne odnose.

Institut za proučavanje rata, američki istraživački centar, prošlog meseca je sačinio listu od skoro 250 vojnih i paravojnih ciljeva visoke vrednosti u dometu oružja koje bi Ukrajina mogla da uništi.

Najmanje 209 od 245 (preko 85%) poznatih ruskih vojnih objekata u dometu ATACMS nisu vazdušne baze. Ukrajinske snage koriste autohtone udarne sisteme dugog dometa da pogode neke od ovih objekata, ali izgleda da nemaju mnogo takvih sistema—tako da bi relativno mali broj ATACMS-a koje je Ukrajina navodno dobila mogao da napravi značajnu razliku.

„Od vitalnog je značaja za Ukrajinu da napada ruske ciljeve, kako bi poremetila ruske vojne operacije u Ukrajini“, rekao je dr Bosbotinis za inews.

„Ovo će doprineti ključnim zadacima kao što je odbrana ukrajinskih gradova od napada. Vazdušna odbrana može presretati dronove i rakete, ali je mnogo efikasnije gađati strelca nego pojedinačne strele, ili sprovoditi takozvane kontraofanzivne operacije“.

Timoti Rajt, istraživač u Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), rekao je da bi Ukrajina mogla napadati ključne delove ruskih ratnih napora, uključujući logističke centre, objekte za popravku vozila i komandna i kontrolna sedišta.

„Napad na ove ciljeve mogao bi degradirati borbene sposobnosti Rusije i prisiliti Rusiju da rasprši osoblje dalje unutar Rusije“, rekao je on.

„Efekat ovoga bi bio smanjenje sposobnosti Rusije da projektuje moć i povećanje dužine njenih lanaca snabdevanja.“

Moskva je upozorila da će smatrati Veliku Britaniju, SAD i njihove saveznike „direktnim učesnicima“ u sukobu ako dozvole Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za napade na Rusiju.

„Sve ovo će dovesti do toga da naša zemlja bude prisiljena da odgovori koristeći moćnije i destruktivnije oružje, štiteći svoje građane“, rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik ruske Dume, donjeg doma parlamenta, na Telegramu u sredu.

Poseta Blinkena Kijevu došla je dan nakon što je rekao da je Rusija dobila balističke rakete iz Irana i da će ih verovatno koristiti u Ukrajini. I Rusija i Iran negiraju ove tvrdnje.

Ruske snage su pokrenule značajnu kontraofanzivu protiv ukrajinskih trupa koje su prošlog meseca ušle u zapadnu Rusiju, pokušavajući da povrate izgubljenu teritoriju u Kurskoj oblasti.

Ukrajina je 6. avgusta pokrenula najveći napad na Rusiju od Drugog svetskog rata, sa hiljadama vojnika podržanih dronovima i oružjem, uključujući zapadno proizvedeno oružje.

Zelenski je prošle nedelje rekao da njegove snage kontrolišu 100 naselja u Kurskoj oblasti na površini od više od 1.300 kvadratnih kilometara.

Dr Bosbotinis veruje da bi upad u Kursk mogao omogućiti ukrajinskoj vojsci da pomeri svoje lansere napred za dublje napade na Rusiju.

„Ti lanseri mogu ispaljivati ATACMS“, dodao je. „Pored toga, uništavanjem ruskih sistema vazdušne odbrane, ukrajinski avioni su mogli da operišu iznad Kurska. A „storm šedou“ lansiran iznad Kurska može leteti dublje u Rusiju nego onaj lansiran iznad severne Ukrajine.“

Kurir,rs/Nova/Agencije