Kalendar je tu i on će se nastaviti, tako da se niko ne treba plašiti onoga što će doneti 21. decembar zato što će biti i 22. decembra i, da, doći će i Božić, rekao je Dirk van Turenhaut, kustos izložbe "Proročanstvo Maja za 2012. postaje prošlost

HJUSTON - U Muzeju prirodnih nauka u Hjustonu otvorena je izložba koja razotkriva zablude o Majama i mitu po kome je njihova kultura predvidiđala smak sveta za 21. decembar 2012. Posetioci će se prošetati zamračenim hodnicima u kojima će biti izložena grnčarija, rezbarije od žada i otisci sa majanskih spomenika, a svi izloženi predmeti biće na neki način povezani sa složenim majanskim kalendarom. Izložba bi posetioce trebalo da navede bar na jednu pomisao: da će sunce izaći 22. decembra.

"Kalendar je tu i on će se nastaviti, tako da se niko ne treba plašiti onoga što će doneti 21. decembar zato što će biti i 22. decembra i, da, doći će i Božić", rekao je Dirk van Turenhaut, kustos izložbe "Proročanstvo Maja za 2012. postaje prošlost".

Majanski kalendari su složena, ciklična odbrojavanja koja su drevnom narodu Srednje Amerike služila da prati najvažnije pojave - naročito kiše - i grade velike gradove od kojih su pojedini imali i do 90.000 stanovnika. Izložba će odvesti posetioce u prošlost daleku skoro 3.500 godina. Pažljivo restaurirani murali prikazauju slike iz spomenika u džunglama Bonampaka, u meksičkoj državi Čijapas, poput one na kojoj je prikazano slavlje zbog proglašenja novog vladara. Izložba pokazuje kako su se majanski kalendari u velikoj meri odnosili na svakodnevne potrebe društva i računali ono što se danas zove dani, meseci i godine. Obredni ciklus trajao je 260 dana, za šta stručnjaci smatraju da je moglo biti ili vreme između sadnji kukuruza ili vreme od začeća do rođenja deteta.

Postojao je i kalendar od 365 dana sličan današnjem, a ta dva računanja poklapala su se jednom u 52 godine, što je u to doba bio očekivan prosečni životni vek, rekla je Rebeka Storni, antropološkinja sa univerziteta u Hjustonu. Za vladara je, međutim, bila potrebna "duga računica", kako bi ostavio nasleđe, objasnila je Kerolajn Samners, potpredsednica muzeja zadužena za astronomiju.

To je računica koja je dala povod teorijama o smaku sveta. Ona je podeljena na 13 razdoblja od po 400 godina, odnosno baktunsa. Poslednje se završava 21. decembra 2012. i drevne Maje verovale su da će 22. decembra početi da vreme ponovo broje od nule, rekla je Samnersova. Ona je dodala da se taj datum slučajno poklapa s retkim događajem. Na 21. decembar 2012. Sunce će proći kroz centar Mlečnog puta za vreme zimskog solisticija - kada bude najslabije - što se događa jednom u 26.000 godina.

Stručnjaci veruju da bi ta veza mogla biti povod teorijama smaka sveta. Ipak, ne postoje dokazi da su Maje znale da će se ta astronomska pojava poklopiti s krajem njihovog računanja.

"Većina majanskih stručnjaka smatra da to potiče sa hrišćanskog Zapada, gde pojam Sudnjeg dana i Apokalipse čine važan deo hrišćanstva", rekla je Rebeka Storni. "Uglavnom su stranci bili ti koji su napravili vezu po kojoj kraj računanja vremena može biti i vreme uništenja".

Maje su svoje računanje vremena završile brojem 13 zato što je on za njih bio svet, rekla je Stornijeva. Oni veruju da kraj računanja predstavlja doba obnove, i za današnje Maje on će biti povod za veliki broj proslava koje će se u njihovim gradovima održati 21. decembra.

Kerolajn Samners dodaje da su u stvarnosti Maje zaista pretrpele neku vrstu Apokalipse, oko 900. godine nove ere, kada su višegodišnje suše uništile njihovu klasičnu civilizaciju.

"Razlog zbog koga je za njih to bila takva katastrofa, od koje se nikada nisu zaista oporavili, bio je taj što su previše gradili, rekla je ona. "Nisu izgradili kulturu koja se mogla održati, ako ne dođu kiše, i to je ono sa čime se mi suočavamo danas"....