Vlasti u Podogrici planiraju da do kraja godine preostala četiri „ Supergaleba G-4“ koja su već proglašena vojnim viškom proda na poverljivom tenderu, a osim supergalebova prodaju se i tri školske utve 75 čime crnogorsko vazduhoplovstvo ostaje bez ijedne letelice

PODGORICA – Crna Gora odlučila je da proda i poslednja četiri školsko borbena aviona „ supergaleb G-4“ koji su nasleđeni posle raspada državne zajednice SCG 2006 godine, čime se zvanična Podgorica odrekla mogućnosti da samostalno štiti svoj vazdušni prostor, dok će u budućnosti to za nju obavljati NATO.

Zvanične vlasti u Podogrici planiraju da do kraja godine preostala četiri „ supergaleba G-4“ koja su već proglašena vojnim viškom proda na poverljivom tenderu, a osim supergalebova prodaju se i tri školske utve 75 čime crnogorsko vazduhoplovstvo ostaje bez ijedne letelice.

Posle 2006. godine, u vojnoj bazi u Golubovcima ostalo je u nekadašnjoj 172. eskadrili 17 aviona tipa G4, četiri “utve”, šest helikoptera Mi-8 i isto toliko helikoptera tipa “gazela”.

Šest aviona G4 je vraćeno Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma, dok su ostali prodati u delovima. Od helikoptera crnogorska vojska je zadržala i remontovala samo pet gazela, a ostali su poslednjih pet godina prodati u delovima za simbolične iznose.

Ministarstvo odbrane Crne Gore još 2006.godine saopštilo je da ne planira razvoj borbene avijacije, već će sve snage isključivo ulagati u helikopterske jedinice, a četiri Supergaleba su odolilia svakoj prodaji dok se ne reši sudbina zaštite vazdušnog prostora Crne Gore.

A od NATO besplatna studija

Sve je promenjeno kada je zvanična Podgorica odlučila dato pitanje reši kroz integraciju sa NATO, tj prepušteno je Briselu da oluči o modelu zaštite neba iznad Crne Gore.

Stručnjaci su tvrdili da su supergalebovi su mogli zadovoljiti potrebe samostalne kontrole i zaštite neba za državu veličine Crne Gore.Inače dogovoreno je da će se problem neba rešavati na regionalnom nivou pod pokroviteljstvom NATO a Vlada je prošle godine odobrila učešće Crne Gore u izradi studije za nabavku radara za nadzor vazdušnog prostora u kojoj učestvuju BiH i Makedonija.

I BiH i Makedonija su u sličnoj situaciji kao i Crna Gora, jer od kada su nezavisne države nemaju rešeno pitanje zaštite vazdušnog prostora. BiH uopšte ne posjeduje borbene avione, a Makedonija je svoja preostala četiri “suhoja Su-25”, koja su privremeno čuvala nebo, prizemljili, zato su sve tri države deo inicijative NATO za stvaranje zajedničkog sistema '”pametne odbrane'”, u kojoj će države zajedničkim kapacitetima rešavati problem zaštite vazdušnog prostora, a od NATO će dobiti besplatnu studiju.


Kako su Supergalebovi završili u Hrvatskoj

Ministarstvo odbrane je 2010 godine prodalo pet Supergalebova G-4 za nešto više od 250.000 dolara državnoj kompaniji MDI na povreljivom tenderu za 50.000 dolara po komadu.

Naime reč je bilo o rashodovanim letelicama, na kojima je najveredniji bio motor, ali je letelicama odavno istekli resursi, zatim su ti avioni preko novog vlasnika kompanije MDI posle nekoliko meseci prodati Hrvatskoj.