Država u Pacifiku izbegla katastrofu jer je plimski talas, izazvan zemljotresom u Kanadi jačine 7,7 stepeni po Rihterovoj skali, koji je udario ostrvo Maui bio visok svega 77 cm

HONOLULU - Umalo katastrofa.
Američka država Havaji iz­begla je za sada razorne posledice cunamija jer je plimski talas, izazvan zemljotresom na zapadnoj obali Kanade, bio visok svega 77 centimetara i pričinjena je manja materijalna šteta.

Naime, zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale s epicentrom 139 kilometara južno od gradića Maseta u Britanskoj Kolumbiji potresao je juče ujutru zapadnu obalu Kanade na dubini od 10 kilometara, posle čega je izdato upozorenje za cunami. Iako od ovog, najjačeg zemljotresa koji je pogodio Kanadu od 1970. godine, nije bilo veće materijalne štete, opasnost od cunamija-ubice proglašena je duž zapadne obale Severne Amerike i na Havajima.

Prema informacijama hitne službe Britanske Kolumbije, prvi mali cunami talas, visok 10,1 centimetara, osetio se kod mesta Kreg na jugoistočnoj Aljasci, a vodeni zid visok skoro pola metra kasnije je prijavljen kod ostrva Langara u jugoistočnom delu arhiopelaga Kvin Šarlot.

Upozorenje od cunamija na Havajima izdato je u subotu uveče po lokalnom vremenu i važilo je do sedam sati uveče u nedelju. Guverner Havaja Nil Aberkrombi izjavio je da je ova država imala sreću što je izbegla razorne talase posle snažnog zemljotresa. Ostrvo Maui bilo je pogođeno cunamijem visokim 77 centimetara, koji nije prouzrokovao veće poplave u unutrašnjosti.

- Čim se oglasila sirena za uzbunu od cunamija, započeli smo evakuaciju oko 100.000 ljudi koji žive u nižim delovima ostrva. Plaže i luke u zemlji zatvorene su do daljnjeg - rekao je Aberkrombi.

Međutim, američki stručnjaci tvrde da je moguće da se naknadno pojave smrtonosni talasi, koji bi mogli da budu znatno razorniji, pa opasnost još nije u potpunosti prošla.

- Nikada se ne radi samo o jednom talasu, obično je to bar četiri ili pet talasa različitih visina. Čak i talas manji od metra može da ima veliku razornu snagu ako naiđe na uski kanal. Tada se voda podigne i prodre duboko u unutrašnjost, a običnog čoveka bez problema obori na zemlju - rekao je Džerard Frajer, glavni geofizičar u Pacifičkom centru za praćenje cunamija.

U međuvremenu, Nacionalna meteorološka služba SAD ukinula je upozorenja na opasnost od cunamija za Kanadu i Oregon, pa je severna Kalifornija jedina oblast u Severnoj Americi u kojoj je još na snazi blaže upozorenje.

Područje jakih zemljotresa

Najveći potres zemlje u istoriji Kanade dogodio se 1970, kada je zabeležena prirodna katastrofa jačine devet stepeni po Rihterovoj skali. Jak zemljotres zabeležen je i 1949. i bio je snage 8,1 stepeni po Rihteru. Oba su, kao i jučerašnji potres, pogodila arhipelag Kvin Šarlot, a podrhtavanje tla osetilo se sve do Aljaske. Ipak, najjači zemljotres na tlu Severne Amerike, veći od 10 stepeni, dogodio se 1906, kada je u pogođenom San Francisku poginulo više od 3.000 ljudi.

Frajer: Ovaj zemljotres bi srušio grad

Američki geološki institut naveo je da je posle prvog zemljotresa od 7,7 stepeni, za nekoliko minuta usledio slabiji udar, jačine 5,8 stepeni.

- Ovakav zemljotres spada u veoma snažne i da je kojim slučajem udar bio ispod nekog grada, čitava naselja bila bi zbrisana, a ljudske žrtve brojne. Narednih dana treba biti oprezan jer smirivanje tla može da potraje dugo, s dodatnim zemljotresima. Možda se zbog ovog udara u Kanadi pokrenu zemljotresi u Kaliforniji, nikad se ne zna - rekao je Frajer.