Iako Obama na nacionalnom nivou vodi sa jednim procentom prednosti u odnosu na Romnija (47 prema 46 odsto), odluku će doneti desetak država u kojima je prednost jednog ili drugog kandidata merljiva u promilima ili u par procenata

VAŠINGTON - Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se u utorak, 6. novembra, a prema poslednjim istraživanjima sadašnji predsednik Barak Obama za nijansu je bliži pobedi od republikanca Mita Romnija.

Pošto se u Americi predsednik ne bira neposrednim izborom, već putem elektorskih glasova, koje daju savezne države, novi stanar Bele kuće će postati onaj kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova, od ukupno 538, koliko postoji na nivou cele zemlje.

U najskupljoj kampanji u istoriji predsedničkih izbora u SAD, dvojica kandidata su do sada potrošila više od dve milijarde dolara, a sama kampanja će trajati sve do utorka ujutru i otvaranja biračkih mesta, pošto u Americi ne postoji izborna tišina.

Iako Obama na nacionalnom nivou vodi sa jednim procentom prednosti u odnosu na Romnija (47 prema 46 odsto), odluku će doneti desetak država u kojima je prednost jednog ili drugog kandidata merljiva u promilima ili u par procenata.

Obamin izborni tim sa optimizmom očekuje utorak, jer analize pokazuju da bi Romni morao da pobedi u sedam do osam tih država da bi izašao kao ukupni pobednik na izborima.

Najvažnija "sving" država je verovatno Ohajo, koji daje 18 elektorskih glasova, a tradicija govori da nijedan republikanac nikada nije pobedio na izborima ako nije odneo pobedu u Ohaju.

Obama u ovom trenutku vodi za jedan procenat u toj državi srednjeg zapada, među biračima koji su rekli da će najverovatnije izaći na izbore. U slučaju da takav rezultat bude i na dan izbora, Romnijeve šanse bi bilo značajno umanjene.

Predsednik SAD je svojom politikom državne pomoći auto-industriji, koja je pretila da u potpunosti propadne i tako ostavi desetine hiljada ljudi u tom delu zemlje bez posla, dobio podršku dobrog dela stanovnika Ohaja, ali se ni Romni ne predaje, računajući na glasove protestanata i belih birača iz manje urbanih sredina.

Kandidat republikanaca svoju šansu vidi na Floridi (29 elektorskih glasova), još jednoj od država u kojima su kandidati izjednačeni sa po 47 odsto.

Obama računa na glasove hispano populacije, koja čini veliki deo glasača na Floridi, dok se Romni nada da bi jevrejska zajednica na jugu te savezne države mogla da se okrene ka njemu, zbog nezadovoljstva politikom američke administracije u izraelsko-iranskom sukobu.

Dve važne države su i Virdžinija i Kolorado, gde u prvoj Obama vodi za tri odsto, a u drugoj Romni za dva odsto.

Ipak, analitičari ocenjuju da bi to moglo da se preokrene do dana izbora.

Kao moguće iznenađenje, i možda važnija država od Ohaja, mogla bi da se pojavi Pensilvanija, koja daje čak 20 elektorskih glasova. Iako je Obama do pre dve nedelje imao solidnu prednost, ona je sada pala na par procenata.

Romni računa na glasove iz predgrađa Filadelfije, kao najvećeg grada, kao i rudarskih mesta na zapadu Pensilvanije. Ukoliko bi uspeo da dobije elektorske glasove u ovoj državi, trka bi bila potpuno otvorena i njegove šanse za pobedu bi bile izjednačene sa Obaminom.

Pošto se već sad vidi da će trka biti poprilično izjednačena, oba izborna tima su angažovala timove advokata, ukoliko se ponovi situacija iz 2000. godine, kada je par stotina glasova na Floridi odlučilo da novi predsednik Amerike bude Džordž Buš.

Tada su glasovi na mnogo mesta morali ručno da se broje, što se ni sada ne isključuje, zbog velikog broja država u kojima bi pobednik mogao da bude određen upravo sa nekoliko stotina glasova.

Glasačka mesta se zatvaraju u utorak uveče, ali se već procenjuje da bi brojanje moglo da potraje duboko u noć, dok se ne bude saznalo ko će 20. januara sledeće godine položiti zakletvu kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.