Obama ima 6 puta veće šanse da pobedi

Kongres je 1845. odredio utorak kao dan glasanja da se ne bi poklapao sa pijačnim danom, koji je uglavnom bio sredom, kao i da se vernici ne bi bunili ako bi se glasalo nedeljom

Kombinovanjem mogućih ishoda izbora u devet država koje se smatraju odlučujućim za konačni ishod (sving stejts) grafika pokazuje da aktuelni predsednik ima ukupno 431 mogućnost da ostane u Beloj kući dok njegov izazivač Romni ima ukupno 76 načina da pobedi.

Procentualno gledano, kada se ukrste sve moguće varijante, šanse su 84,2 prema 14,8 u korist Obame, dok je mogućnost za nerešen ishod jedan odsto.

Najkraći put do pobede i jednog i drugog predsedničkog kandidata vodi preko Floride, ali bi poraz u toj državi mnogo teže nadoknadio republikanac Mit Romni nego demokrata Barak Obama.
Obami bi uz pobedu na Floridi bila potrebna još samo jedna od preostalih osam odlučujućih država, dok bi Romni, da bi došao do cilja, pored Floride morao da osvoji još najmanje četiri države - Ohajo, Severnu Karolinu, Virdžiniju i Viskonsin.

Gubitak Floride Obama bi najlakše mogao da nadoknadi pobedama u Ohaju i Severnoj Karolini, a ako bi izgubio i Floridu i Ohajo morao bi da osvoji Severnu Karolinu, Virdžiniju i Viskonsin.
U slučaju da izgubi i Floridu i Ohajo i Severnu Karolinu Obami preostaje još 14 mogućih kombinacija za pobedu.

Romni bi u trci za Belu kuću mogao da izdrži četiri poraza, ali, prema grafici Njujork tajmsa, samo u jednoj od 512 mogućih kombinacija - ako bi pobedio na Floridi, u Ohaju, Severnoj Karolini, Virdžiniji i Nju Hempširu, a izgubio Viskonsin, Kolorado, Ajovu i Nevadu.

Inače, američki predsednički izbori uvek se održavaju "u utorak posle prvog ponedeljka u novembru", što znači da ne mogu biti održani pre drugog ili posle osmog novembra, a glasa se samo u parnim godinama.

Predsednika i potpredsednika ne biraju direktno glasači već takozvani elektori koje biraju glasači u svakoj od 50 saveznih država SAD. Elektori pre izbora najavljuju za kojeg od predsedničkih kandidata će glasati. Svaka država ima određeni broj elektorskih glasova koji se dodeljuju onom kandidatu koji osvoji više tih glasova u toj državi. Prema američkim federalnim zakonima, pobeđuje onaj kandidat koji osvoji više glasova bez obaveze da osvoji večinu.

Pravo glasa imaju svi američki državljani, ali pojedine savezne države imaju pravo da zabrane glasanje osuđenim kriminalcima trajno ili privremeno. Glasači moraju da se registruju za glasanje širom SAD, sa izuzetkom Severne Dakote gde registracija nije obavezna.Glasanje se obavlja na glasačkim mestima putem elektronskih glasačkih mašina.

Po federalnom zakonu, glasači mogu da glasaju ranije ako ne žele ili ne mogu da dođu na glasačka mesta drugog utorka u novembru. U nekim državama glasači moraju da obrazlože odluku da glasaju ranije, a u nekim se to radi bez pitanja. To pravo najviše koriste pripadnici oružanih snaga, Amerikanci koji borave u inostranstvu, članovi posada komercijalnih brodova. Ovi glasovi se mogu predati lično, slati faksom ili e-mailom.

Može da se glasa i poštom ako u nekom okrugu nema glasačkog mesta. U državama Oregon i Vašington svi se glasovi šalju poštom. Konačni ishod predsedničkih izbora se po pravilu odlučuje na osnovu glasova takozvanih sving stejts, odnosno država čiji glasači nisu jasno opredeljeni unapred za demokrate ili republikance.

Kongres je 1845. odredio utorak kao dan glasanja da se ne bi poklapao sa pijačnim danom, koji je uglavnom bio sredom, kao i da se vernici ne bi bunili ako bi se glasalo nedeljom.

Pre te odluke Kongresa, savezni zakon iz 1792. propisao je da se predsednički izbori mogu održati u saveznim državam bilo kada u periodu od 34 dana pre prve srede u decembru kada su elektori morali da se sastanu i glasaju u svojim državama.

Novembar je izabran za izbore pošto je do tada završena žetva, a zimske oluje još nisu počele (to je bilo važno jer se u SAD uglavnom živelo od poljoprivrede, a putevi su bili zemljani). Sistem je promenjen jer su neke države ranije završavale glasanje i to je uticalo na druge države.