Odnos SAD prema našoj zemlji neće se promeniti bez obzira na to da li će predsednik ostati demokrata ili će biti izabran republikanac, smatraju analitičari

VAŠINGTON - Bez razlike.
Amerikanci danas na izborima odlučuju da li će zemlju u naredne četiri godine voditi demokrate i sadašnji predsednik Barak Obama ili republikanci s Mitom Romnijem na čelu. Prema najnovijim anketama, Obama je u maloj prednosti nad Romnijem. Međutim, kad je u pitanju Srbija, potpuno je svejedno da li će sledeći lider najveće sile na svetu biti demokrata ili republikanac jer se njena politika prema nama svakako neće promeniti, smatraju srpski stručnjaci.

Balkan nije u žiži

Spoljnopolitički analitičar i bivši ambasador Srbije u Berlinu Ognjen Pribićević kaže za Kurir da je kod nas rasprostranjeno mišljenje da bi bilo bolje da na izborima pobedi republikanski kandidat, jer ranije nismo imali dobre odnose s Klintonom, koji je demokrata. Međutim, suštinski se neće ništa promeniti jer postoje samo male nijanse po kojima se odnos republikanaca i demokrata razlikuje prema Srbiji.

- Odnos SAD prema Srbiji neće se bitno promeniti jer je i njihovo interesovanje generalno manje za Balkan. Jedino što je možda dobro za nas jeste to što se američka državna sekretarka Hilari Klinton povlači. Ona je direktno učestvovala u svim pitanjima u našoj zemlji još od 1998. i 1999, preko svog supruga Bila Klintona, pa je nedavno u Prištini izjavila da je za politiku na ovom prostoru emotivno vezana. Kad ona ode, biće manje emocija, a za nas je bolje da se sve svodi na racionalne interese - objasnio je Ognjen Pribićević.

I profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić takođe je istakao da za Srbiju neće biti velika razlika, bilo da na izborima većinu glasova odnese Obama, bilo Romni.

- SAD će ostati tu gde su se sada zatekle, jer kod velikih sila novi predsednik ne ostavlja nerešena pitanja svog prethodnika. Takođe, kada su u pitanju velika spoljnopolitička pitanja, obe stranke u toj zemlji, i demokratska i republikanska, imaju iste stavove - istakao je Simić za Kurir.

Ohajo najbitniji

Inače, prema anketama dan pred izbore, i Obama i Romni imaju podršku po 48 odsto birača. Obama je ipak u prednosti jer ima veći broj elektorskih glasova. On, zasad ima 237, a Romni 191 elektorski glas od ukupno 538. Da bi pobedio na izborima, kandidat za predsednika treba da dobije 270 elektorskih glasova, a Obama je tome bliži. Sve danas zavisi od takozvanih neopredeljenih država, koje nemaju tradiciju glasanja ili za republikance ili za demokrate, već biraju predsednika prema aktuelnim prilikama.

Veru­je se da onaj ko pobedi u Ohaju ide u Belu kuću, jer ta država u pos­lednjih 60 godina nije glasala za gubitnika.



Haos na biralištima

Guverner Floride, republikanac Rik Skot skratio je rano glasanje za predsednika SAD sa 14 na osam dana, što je dovelo do velikih gužvi na biralištima. Više od 200 građana pobunilo se u nedelju uveče, kada su im na biračkom mestu u centru Majamija kontrolori rekli da se ono ranije zatvara i da dođu sutra. Iznervirani Amerikanci, koji su na suncu čekali i po pet časova u redu kako bi obavili svoju građansku dužnost, uzvikivali su: „Hoćemo da glasamo“. Biračko mesto je na njihovo insistiranje ponovo otvoreno i glasanje je trajalo da jedan čas iza ponoći.



Kirbi: Bez promene politike prema Balkanu

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi ocenio je da će američka politika na Balkanu ostati nepromenjena, bez obzira na to da li će na izborima pobediti Obama ili Romni.

- Interesi SAD se neće menjati. Nas zanima stabilnost u regionu i voleli bismo da vidimo rešenje koje će uključivati i Kosovo - kazao je Kirbi za portal S medija.



Ledi Gaga za Obamu

U završnici kampanje Baraku Obami, osim bivšeg šefa države Bila Klintona i rok muzičara Brusa Springstina, pomaže oko 180 glumaca, sportista, gradonačelnika i članova Kongresa. Obamin štab pridobio je podršku izvođača poput Ledi Gage, Bili Džin King, Stivija Vondera, repera Džej Zija i folk grupe Krozbi, Stils i Neš, koji aktivno učestvuju u kampanji za reizbor predsednika. Od glumaca, Obama je dobio podršku Džordža Klunija, Semjuela L. Džeksona, En Hatavej, Skarlet Johanson i drugih.

Biraju i Kongres i senatore

♦ Građani SAD biraju I 435 članova američkog Predstavničkog doma. Takođe biraju 33 senatora od ukupno 100
♦ mlada žena s Havaja, predstavnica demokrata, ima šansu da postane prva Hinduamerikanka u Kongresu SAD
♦ građani će imati mogućnost da glasaju i za više od 1.000 lokalnih zakona, kao što su pravo na eutanaziju u Masačusetsu, pravo na abortus na Floridi i gej brakove u Mejnu

Hakeri mogu da pokradu glasove

Amerikanci glasaju elektronski, bez papira. Stoga mnogi stručnjaci upozoravaju da elektronski aparati za glasanje vrlo lako mogu da se nađu na meti hakera i da izbori budu neregularni.