Brisel predviđa privremenu suspenziju bezviznog režima u zemljama zapadnog Balkana ako ne smanje lažne azilante

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina je dobila poslednju opomenu Brisela kada je reč o broju azilanata i eventualnoj suspenziji bezviznog režima.

Šefovi monitoring timova zemalja regiona juče su u Briselu vodili burnu diskusiju o rastućem problemu lažnih azilanata.

Poslednja opomena je, kako se navodi, izrečena u svetlu najava koje predviđaju privremenu suspenziju bezviznog režima u zemljama zapadnog Balkana.

Šef monitoring tima za BiH Bakir Dautbašić, koji je prisustvovao tom sastanku, rekao je da je od BiH zatraženo da se jasno obaveže kako bi ispoštovala zadatke koje od nje traži zvanični Brisel.

Dautbašić je istakao da je, uz smanjenje broja lažnih azilanata, BiH dužna ispoštovati ranije obaveze koje se odnose na početak rada servera za razmenu podataka policijskih agencija, zatim zatvaranje prelaza koji su eventualno podobni za ilegalne prelaske između BiH i Crne Gore, potpunu operativnost Agencije za borbu protiv korupcije i usvajanje pravilnika o upravi i organizaciji Granične policije BiH.

"U ovom trenutku mi nismo zahvaćeni negativnim kontekstom kao Srbija i Makedonija, ali ipak smo dobili poslednju opomenu. Dobili smo vrlo jasne obaveze da Evropsku komisiju svaki mesec obaveštavamo o postignutim rezultatima", rekao je Dautbašić.

S druge strane, dodao je on, naš tim prezentirao je mere koje smo do sada ispunili, uz naglasak da imamo veoma dobru bilateralnu saradnju s državama koje su tražile uvođenje viza.

Upitan šta će uslediti nakon sastanka u Evropskoj komisiji, Dautbašić je rekao da će se o ovom problemu izjasniti i druge evropske institucije, ali će sve zavisiti od dinamike ispunjavanja obaveze zemalja zapadnog Balkana.
"Građani BiH moraju shvatiti da na ovaj način sami sebi čine medveđu uslugu, a država tako dolazi u velike probleme", naveo je on.

Prema podacima nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, u oktobru je u ovoj zemlji 630 državljana BiH zatražilo azil, dok su iz Srbije i Makedonije, kako se tvrdi, bila čak 2.673, odnosno 1.350 zahteva.

Iz sve tri zemlje broj zahteva za azil u Nemačkoj je u odnosu na prethodni mesec udvostručen, odnosno utrostručen. Zanimljivo je da je od januara od oktobra ove godine u Nemačkoj 6.829 državljana Srbije zatražilo azil, čak više i od državljana Avganistana.