SAD planirale da 1959. gađaju Zemljin satelit nuklearnom bombom kako bi uplašile SSSR i odvratili ga od svemirskog programa

VAŠINGTON - Otkrivena tajna.
Američka vojska je na vrhuncu Hladnog rata 1959. planirala da nuklearnom bombom raznese Zemljin prirodni satelit Mesec, ali u poslednjem trenutku je odustala. Tajni plan SAD nosio je ime “projekat A119”, a cilj je bio da uplaše Sovjete kako bi odustali od razvijanja svemirskog programa.

Idejni tvorac ambiciozne misije bio je pokojni astronom Karl Sagan, a detalji njegovog projekta pojavili su se u njegovoj biografiji, koju je napisao američki fizičar Leonard Rajfel (85).

Naime, SSSR je 4. oktobra 1957. lansirao prvi veštački satelit u Zemljinu orbitu - “Sputnjik”. Tako je počela svemirska trka između Sovjeta i SAD, u kojoj je SSSR poveo. Kako bi vratili samopouzdanje, Amerikanci su nameravali da izvedu prvu eksploziju na Mesecu, a niko nije mogao ni da pretpostavi šta bi se u tom slučaju dogodilo.

Prvobitno su razmišljali da upotrebe hidrogensku bombu, ali od te ideje su odustali jer je ona mnogo teška i raketa ne bi mogla da je ponese do Meseca. Tako su osmislili da eksploziju izvedu lakšom, atomskom bombom.

Prema planu misije, malu atomku trebalo je da nosi interkontinentalna raketa, koja bi bila lansirana iz SAD. Raketa bi nakon 383.000 kilometara pogodila Zemljin satelit, a atomska bomba bi eksplodirala pri udaru i podigla veliki oblak prašine i kamenja u svemir. Sovjeti bi videli veliko razaranje Meseca i odustali od planiranih svemirskih projekata.

Rajfel u Saganovoj biografiji tvrdi da je “projekat A119” mogao da se izvede bez problema, ali da se od toga odustalo zbog opasnosti po ljude na Zemlji. Naime, postojala je bojazan da raketa neće stići do Meseca, a u tom slučaju bi bomba eksplodirala blizu Zemljine atmosfere. Takođe, za plan SAD saznala je i obaveštajna služba SSSR, pa je to bio još jedan razlog za odustajanje od misije.

Nakon što su SAD odustale od misije, Sovjeti su u septembru 1959. lansirali prvi veštački satelit koji je pogodio površinu Meseca.

U trci dugo vodili Rusi

1957 - SSSR lansirao prvi veštački satelit u Zemljinu orbitu - “Sputnjik”
1957 - ruski “Sputnjik 2” poneo psa Lajku u orbitu Zemlje
1959 - SSSR veštačkim satelitom “Mesec 2” pogodio Mesec
1961 - ruski “Vostok 1” poneo Jurija Gagarina, prvog čoveka u orbiti Zemlje
1968 - američki “Apolo 8” postao prva letelica s ljudskom posadom koja je obišla Mesec i vratila se na Zemlju
1969 - američki “Apolo 11” sleteo na Mesec, a Nil Armstrong postao prvi čovek koji je koračao površinom Zemljinog prirodnog satelita

Svemirska trka duga pola veka

Svemirska trka između tadašnje dve supersile, SSSR i SAD, počela je nakon završetka Drugog svetskog rata. Ona se naročito ubrzala kad su posle pada Hitlerove Nemačke Rusi i Amerikanci došli do raketnog programa nacističkih naučnika. Trka je trajala sve do 1991, kad je padom berlinskog zida označen kraj Hladnog rata.