Pošto Haški sud ne isplaćuje odštete, mnogi misle da bi trebalo da ih obešteti država

ZAGREB - Prema prosečnom iznosu odštete iz sudske prakse, koji predviđa 300 kuna po danu provedenom u pritvoru, hrvatski general Ante Gotovina koga je Tribunal oslobodio optužbi za zločine u akciji Oluja, mogao bi da dobije najmanje 760.000 kuna ili oko 100.000 evra, bez kamata i imovinske, odnosno neimovinske štete.

Slučaj hrvatskih generala nakon što je Crkva pozvala državu da obešteti generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, a inicijativu podržao i predsednik Ivo Josipović, otvorio se niz pitanja o načinu isplate i visini eventualne odštete, piše splitska Slobodna Dalmacija i navodi da Haški sud, prema statutu, ne isplaćuje odštete.

Način prema kojem bi generali trebalo da budu obeštetećeni za godine koje su proveli u zatvoru zavisi jedino od odluka na domaćem terenu.
"Slučaj Ante Gotovine je knjiški primer nezakonitog postupanja. Odgovornost treba da preuzme država Hrvatska koja je svojim potpisom i saradnjom s Haškim sudom preuzela i rizik da taj sud nekome nanese štetu", rekao je poznati splitski advokat Vinko Ljubičić, specijalista za naknade štete.

Prema hrvatskom zakonu, prosečan iznos odštete iz sudske prakse je 300 kuna po danu u pritvoru, pa bi Gotovina za 2.535 dana provedenih u zatvoru dobio najmanje 760.000 kuna ili oko 100.000 evra, dok bi Mladen Markač za svojih 2.060 dana dobio 618.000 kuna.

Ljubičić podseća da se na taj iznos zaračunavaju zakonske kamate, koje iznose od 13 do 15 odsto godišnje, čime se prvobitni iznosi penju na oko 1,5 miliona za Gotovinu i 1,1 milion kuna za Markača.

Osim naknade za dane provedene u zatvoru, postoji naknada za imovinske i neimovinske štete.
"Visina odštete ne određuje se matematički, ali Gotovina za svojih sedam godina sigurno ima pravo na više od 10 miliona kuna odštete, a Mladen Markač srazmerno vremenu koje je proveo u pritvoru, na najmanje sedam miliona kuna", tvrdi advokat koji, kako kaže, ne želi da govori u ime kijenata koje ne zastupa.

U poređenju sa hrvatskim zakonima, na primer, ne bi bilo moguće da se dogodi da neko u toj zemlji provede sedam godina u pritvoru. Hrvatski zakon predviđa da osoba u pritvoru može provesti maksimalno tri godine, piše Slobodna.