Američki inženjeri razvili isplativ način vađenja energenata iz stene uljnog škriljca, što će dovesti do energetske revolucije

VAŠINGTON - Tehnološki napredak.
Američki inženjeri razvili su sigurnu i finansijski isplativu tehnologiju vađenja gasa i nafte iz stene uljnog škriljca, što će dovesti do energetske revolucije, ali i velikih promena u svetu.

Naime, za razliku od vađenja prirodnog gasa, koji se dobija bušenjem rupe do određene dubine, iz koje izlazi gas pod pritiskom, eksploatacija stene škriljca je do skoro bila komplikovana i skupa. Inženjeri u SAD sada su počeli da koriste novu tehnologiju. Buše rupu do naslaga škriljaca, koje mogu da budu i samo nekoliko desetina metara debele, a onda nove mašine kopaju horizontalno. U tako stvorene džepove pod velikim pritiskom upumpavaju se voda, pesak i određena hemikalija sve dok stena ne pukne i iz nje ne izađe gas ili ulje slično nafti, koje se skladišti u cisterne. Takav proces naziva se hidraulično razbijanje i ekonomski je isplativ.

Nekadašnji britanski ministar energetike Najdžel Loson tvrdi da će ovo tehnološko otkriće promeniti svet, jer svaka zemlje može da bude energetski nezavisna.
- Zapad je do skoro zavisio od nafte i gasa sa Bliskog istoka i iz Rusije. Sada će se sve to promeniti jer se naslage škriljaca nalaze svugde u svetu. Nova tehnologija će iz temelja uzdrmati svetski poredak. Nikada nećemo ostati bez gasa i nafte - rekao je Loson.

Prema procenama stručnjaka, Amerika će, zahvaljujući eksploataciji gasa i nafte iz škriljaca, do 2035. prestati da uvozi energente. SAD već sada 20 odsto gasa dobijaju iz škriljaca, a sa novim otkrivenim naslagama ove stene na zapadu Amerike procenjuje se da će biti zadovoljene svetske potrebe za gasom i uljem u narednih 250 godina. Evropa takođe ima velike rezerve škriljca, a najveće se nalaze u Britaniji, Španiji i Balkanu. Njihovom eksploatacijom zadovoljile bi se energetske potrebe starog kontinenta na više od 300 godina.

1804-rojter.jpg
Reuters 

Aleksinac leži na nafti

Srbija bi tokom nekoliko decenija eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu mogla da ostvari dobit od oko 60 milijardi dolara prodajući naftu. Ukoliko bi je prerađivala u derivate, profit bi mogao da bude dva-tri puta veći, odnosno između 120 i 180 milijardi dolara. Ova grana industrije uposlila bi na desetine hiljada ljudi. U Aleksincu ima oko dve milijarde tona rezervi uljnih škriljaca, a u celoj zemlji skoro pet milijardi.