Lideri šest članica EU, među kojima je i britanski premijer Dejvid Kameron, odbili su da prisustvuju ceremoniji dodele nagrade, što agencija AFP tumači kao nedostatak vere u evropske projekte

BRISEL - Evropska unija, čiji će predstavnici danas u Oslu primiti Nobelovu nagradu za mir, na toj ceremoniji biće podeljena, s obzirom da iza sebe ima još jednu tešku godinu borbe sa ekonomskom krizom i političkim nejedinstvom.

Lideri šest članica EU, među kojima je i britanski premijer Dejvid Kameron, odbili su da prisustvuju ceremoniji dodele nagrade, što agencija AFP tumači kao nedostatak vere u evropske projekte, iako se EU priprema za proširenje sledeće godine, kada će Hrvatska postati njena 28. članica.

"Ja lično neću ići... Biće tamo dovoljno drugih ljudi", rekao je Kameron u trenutku kada se vode razgovori o referendumu o budućem odnosu između EU i Velike Britanije ili mogućem izlasku te zemlje iz Unije.
U Oslo će otputovati lideri "velike dvojke" - Francuske i Nemačke, Fransoa Oland i Angela Merkel, ali odnosi između te dve zemlje su takođe uzdrmani, naročito kada je reč o stavu prema stvaranju bankarske unije.

Dogovor o bankama ključan je za budućnost EU, koja stoji na raskrsnici između više jedinstva i više federalizma - ili više nesigurnosti, ocenjuje francuska agencija.

Na Nobelovom podijumu naći će se neizabrani lideri EU, koje malo zna pola milijarde ljudi koje predstavljaju - predsednik Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Dok oni budu preuzimali Nobelovu medalju, diplomu i nagradu od gotovo miliona evra, kontinentom se širi evropskepticizam i popularnost nacionalističkih partija, a Brisel mnogi vide kao "birokratsko čudovište".

Dodela Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji izazvala je mnoge polemike i kritike, među prvima češkog predsednika Vaclava Klausa, poznatog evrorealiste, lidera poljskog sindikata "Solidarnost" Leha Valense, kao i bivšeg nadbiskupa Južne Afrike Dezmonda Tutua,od kojih su poslednja dvojica raniji dobitnici ovog priznanja.

Kritičari ovogodišnju odluku Nobelovog komiteta smatraju "nelegalnom" i tvrde da EU nije "šampion mira".

Francuska agencija ocenjuje da je, u svakom slučaju, dodela Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji 12. oktobra, malo doprinela prevazilaženju razlika unutar nje.

Naprotiv, pojavili su se novi problemi: nije postignut dugoročni dogovor o budžetu, a evropske zemlje nisu bile u stanju ni da se slože kada je Generalna skupština UN glasala o dodeljivanja statusa zemlje posmatrača Palestini.

Izbor Nobelovog komiteta izazvao je komešanje i u Norveškoj, u kojoj se nagrada dodeljuje i koja je na referendumima već dva puta odbila članstvo u Evropskoj uniji, s obzirom da se tome protivi tri četvrtine stanovništva.

Nagrada koja će sutra biti uručena, sastoji se od medalje, diplome i 1,1 miliona evra. Novac bi, prema obećanju EU trebalo da bude poklonjen deci pogođenoj ratovima i sukobima.