Sporazumom je BiH podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Federaciji BiH pripalo je 51, a Republici Srpskoj 49 odsto zemlje

BEOGRAD - Predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predsednik predsedništva BiH Alija Izetbegović potpisali su na današnji dan 14. decembra 1995. godine mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini.

Taj dokument, kojim je potvrđen mirovni sporazum postignut prethodno 21. novembra u Dejtonu, poznat je pod imenom Dejtonsko-pariski sporazum, a nastao je pod uticajem, odnosno pritiskom međunarodne zajednice i njime je okončan rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995).

U svojstvu svedoka dokument su u Jelisejskoj palati u Parizu potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, predsednik Vlade Rusije Viktor Černomirdin, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i predsednik Vlade Španije Felipe Gonzales, koji je bio predstavnik EU.

Tim sporazumom Republika Srpska je postala jedna od dva entiteta u BiH, drugi je Federacija BiH.
RS obuhvata 49 odsto ukupne teritorije, a Federacija BiH 51 odsto teritorije.

Do dejtonskog parafa je došlo posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD.

Skupština SRJ je 13. novembra 2002. ratifikovala taj sporazum. To, međutim, još nisu učinili hrvatski sabor i parlament BiH. U BiH to nije učinjeno zbog različitog viđenja i tumačenja tog dokumenta.

Parisko-dejtonski mirovni sporazum ima 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.

Sporazumom je BiH podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Federaciji BiH pripalo je 51, a Republici Srpskoj 49 posto zemlje. Formiran je Distrikt Brčko, kao posebna teritorijalna jedinica.
Glavni autoritet u tumačenju sporazuma je Kancelarija visokog predstavnika u BiH.

Dan posle zvaničnog potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u Parizu, odnosno 15. decembra 1995, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1031, koja je NATO dobio mandat primene vojnog aspekta sporazuma.

Multinacionalne snage pod vođstvom NATO, imenovane kao Ifor stacionirale su se 20. decembra 1995. godine u BiH. IFOR je zamenjen decembra 1996. godine Sforom (Stabilizacijske snage). Decembra 2004, misija za primenu vojnog aspekta ustupljena je snagama Evropske unije, Euforu. Prema sadašnjim procenama, Eufor će u BiH ostati još najmanje godinu dana.

Početkom 2008. godine je otkriveno da je originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma izgubljen, a nakon što je Skupština BiH zatražila nov primerak, Francuska je poslala overenu kopiju tog dokumenta, čiji prevod je platio Savez nezavisnih socijaldemokrata koji je sada vodeća poltička partija u RS.

"Arhitekta" sporazuma Ričard Holbruk (1941-2010) o Dejtonskom sporazumu sročio je knjigu naslovljenu "Kako okončati rat".