Smatra se jednom od najlepših knjiga ove vrste, a njen vlasnik Zemaljski muzej u Sarajevu strahuje da rukopis ne bi ni bio vraćen

SARAJEVO - Metropoliten muzej iz Njujorka zatražio je od BiH na zajam Sarajevsku Hagadu - jevrejsku rukopisnu knjigu, na određeno vreme ili dok opet ne počne da radi vlasnik te knjige, Zemaljski muzej u Sarajevu, zatvoren zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Sarajevska Hagada je jevrejski rukopisni iluminirani kodeks, koji potiče iz srednjevekovne Španije iz 14. veka.
Smatra se jednom od najlepših knjiga ove vrste, a čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu u čijem posedu se nalazi od 1894. godine.

Ta izuzetna rukopisna knjiga ima 142 pergamentska lista, ali boje su i dalje postojane i nisu izgubile na svojoj svežini.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH pokrenula je proceduru kako bi dala odgovor američkom muzeju o pozajmljivanju Hagade.

Međutim, iz Zemaljskog muzeja BiH su poručili da su oni vlasnici jevrejske knjige, te da samo oni mogu da raspolažu ovim neprocenjivim delom kulturne baštine Bosne i Hercegovine. Saglasnost za "pozajmljivanje" Hagade bi, pored muzeja i Komisije, morala dati i nadležna ministarstva u BiH.

U pismu upućenom predsedniku Jevrejske zajednice u BiH Jakobu Finciju navodi se da Metropoliten muzej iz Njujorka želi da vidi sarajevsku Hagadu već za jevrejski praznik Pashu naredne godine.

Finci je pozdravio ideju njenog izlaganja "u takozvanom centru sveta Njujorku". "Međutim, loša finansijska situacija u kojoj se našao sarajevski Zemaljski muzej lako bi mogla da postane izgovor da se jednom "pozajmljena" Hagada više ne vrati iz Njujorka", smatra Adnan Busuladžić, direktor Zemaljskog muzeja BiH.

"Mi smo vlasnici Hagade i ne damo da se iznosi iz Sarajeva i BiH. Mislim da tu priču o pozajmljivanju Hagade treba završiti, a ne podgrejavati, jer ne vodi ničemu", zaključio je Busuladžić.

Ipak, predsednik jevejske zajednice BiH Jakob Finci vidi samo prednost u tome i veruje da bi Zemaljski muzej BiH tako mogao da prikupi značajna finansijska sredstva.

U Sarajevo je Hagada došla iz Španije nakon što je tadašnji kralj Ferdinand proterao Jevreje 1492. godine. U Bosnu je Hagadu doneo rabin čija je porodica rukopis čuvala nekoliko vekova. Jedan od potomaka tog rabina, Jozef Koen, prodao ju je Zemaljskom muzeju u Sarajevu.

Pokazalo se da sarajevska Hagada po vrednosti nadmašuje sve do tada poznate primerke. Ona je ukrašena minijaturnim slikama u boji koje do sada nigde više nisu pronađene, pa prema oceni međunarodnih stručnjaka predstavlja jedinstveni primerak u svetu neprocenjive vrednosti.

Za vreme Drugog svetskog rata, pri ulasku u Sarajevo nacisti su na popisu vrednosti koje su želeli da oduzmu imali i Hagadu.

Tadašnji kustosi Zemaljskog muzeja rukopis su sakrili u jednu kuću izvan grada, ispod drvenog poda. Nakon Drugog svetskog rata sarajevska Hagada čuvana je u čeličnoj kaseti Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Samo jednom godišnje pokazivana je javnosti.

Hagada je opet nestala u pljački 1955. godine u Zemaljskom muzeju. Na sreću, brzo je primećen nestanak te vredne knjige, o čemu su obaveštene policija i vojska, zatvorene su granice i knjiga je brzo pronađena i vraćena u sarajevski muzej.

UN su krajem 90-tih pokrenule inicijativu za njeno očuvanje. Nemačka vlada platila je 20.000 dolara austrijskom ekspertu koji je radio na restauraciji Hagade, a UN su poklonile 50.000 dolara za opremu sef-sobe u kojoj će biti izložena Hagada.

Uz ostale donacije, potrošeno je ukupno 120.000 dolara da bi sarajevska Hagada bila prvi put izložena u javnosti. Od tada se Hagada nalazila u Zemaljskom muzeju BiH, u sef-sobi, u kutiji od drveta i stakla piramidalnog oblika, koju je čuvalo pet ljudi.

Zemaljski muzej BiH je ove godine zatvoren zbog nedostatka novca iz budžeta za finansiranje te institucije, a gde se Hagada sada nalazi, tajna je koju zna mali broj ljudi. Prema zakonu, iznošenje Hagade iz BiH nije dopušteno osim što je dopušteno njeno privremeno iznošenje radi prezentacije ili konzervacije ukoliko se utvrdi da takve radove nije moguće uraditi u BiH.