Sestre rođene u selu Budimlić Japra, nadomak Novog Grada, razdvojile su se u vihoru Drugog svjetskog rata, a pronašle su se zahvaljujući Fejsbuku .

BANJALUKA - Tanija Delić (88) i Hedija Talić (82), rođene sestre, ovih dana susrele su se prvi put posle punih 72 godine, zahvaljujući Hedijinom najstarijem sinu Fikretu koji je preko Fejsbuk mreže stupio u kontakt sa tetkinom ćerkom. Njihov susret protekao je uz mnogo neskrivenih emocija.

Sestre rođene u selu Budimlić Japra, nadomak Novog Grada, razdvojile su se u vihoru Drugog svjetskog rata. Njihov otac Bego Budimlić bio je poljoprivrednik. Pored dve ćerke, imao je suprugu i sina, a živeli su teškim seljačkim životom. Porodično zajedništvo prekinuo je Drugi svetski rat i stradanje ovog sela tokom letnih meseci 1941. godine. Budimlići su od ratnog vihora spašavali živu glavu begom preko Une u obližnji hrvatski gradić Dvor. Sestre se sećaju meteža i opšteg haosa koji je tada vladao, a mlađa sestra Hedija izgubila se i odvojila od porodice. Tada desetogodišnja devojčica, završila je u Domu za siročad u Banjaluci, gde je provela period do kraja rata. Ostatak porodice se “potucao” po izbeglištvu, a Tanija je tada upoznala budućeg supruga Huseina iz sela Modra, nadomak Sanskog Mosta. Tokom ratnih godina roditelji su im poginuli, a njihov sin emigrirao je u Sjedinjene Američke Države izgubivši svaku vezu sa zavičajem.

“Ljudi su posle rata pričali razne priče. Neko je rekao da su svi otišli u Ameriku, dok su drugi tvrdili kako su svi poginuli u ratu. Izgubila sam svaku nadu da ću pronaći nekog svog”, priča Hedija.

Ona je svoju životnu egzistenciju zasnovala u Lukavcu, kod Tuzle, gde je u braku izrodila četvoro dece. Starija sestra je životne godina provela u Modroj, gde je zasnovala potomstvo, tri ćerke i dva sina. Do sudbonosnog susreta dve sestre došlo je nakon što se Hedijin najstariji sin Fikret zainteresirao za porodične korene. Preko Fejsbuk mreže stupio je u kontakt sa ćerkom svoje tetke Safetom i izgubljene porodične niti su povezane. Sredinom prošle godine izgubljene sestre su se prvi put čule preko telefona, a ovih dana su se i susrele nakon punih sedam decenija.

“Bilo je suza i neverice. Iako je prošlo toliko vremena, obe se sećamo oca, majke i brata, kao i najsitnijih događaja iz detinjstva”, kažu zagrljene sestre uz nadu da će uspeti ostvariti vezu i sa izgubljenim bratom ili nekim od njegovih potomaka.

Sastavljene životne niti, kažu, nikada više neće biti prekinute, a uskoro planiraju i upoznavanje svih članova njihovih porodica.