Nemoguće da od nas uzmete još 5 odsto RTV takse i da je date kanalu na hrvatskom jeziku, jer već učestvujemo u finansiranju javnih RTV servisa u BiH (RTRS, BHRT i FTV) sa gotovo 50 odsto, navode u Televiziji Srpske

BANJALUKA - Članovi Upravnog odbora, zaposleni i rukovodstvo RTRS-a ističu da se nikada nisu protivili demokratskom i civilizacijskom pravu hrvatskog naroda da u Bosni i Hercegovini formira kanal na hrvatskom jeziku, ali ističu da u ovom trenutku već finansiraju tri javna RTV servisa za šta odvajaju više od 50 odsto iz svog budžeta. .

RTRS u saopštenju navode da su to pravo hrvatskog naroda stručnjaci RTRS-a zastupali svojevremeno pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine.

"Stavljanje na dnevni red izmjena Zakona o Javnom RTV sistemu BiH i usvajanjem tih izmena, na današnjoj sednici Saveta ministara BiH, kojim se predviđa osnivanje RTV kanala na hrvatskom jeziku je veliko i neugodno iznenađenje za nas u RTRS-u. Prvo, bio je red da budemo upoznati sa predlogom rešenja, ako ne od strane stručnih službi i uopšte Saveta ministara, kao institucije, a ono bar od srpskih predstavnika koji izgleda od svega na Radio Televiziji Republike Srpske vole samo da ih kamera snima i da troše naš novac. U ovom trenutku Republika Srpska učestvuje u finansiranju javnih RTV servisa u BiH (RTRS, BHRT i FTV) sa gotovo 50 odsto sredstava od prikupljene RTV takse",navodi RTRS i dodaje da na žalost, predstavnici srpskog naroda iz Republike Srpske ne samo da u proteklih sedam godina nisu pokušali da promene ove nelogičnosti, već su olako digli i ruku za smanjenje prihoda Radio Televiziji Republike Srpske.

RTRS ističe da je nemoguće da od njih uzmu 5 odsto RTV takse i da je daju kanalu na hrvatskom jeziku.

"To bi značilo da građani Republike Srpske i Srbi treba da prave kanal na hrvatskom jeziku, pri čemu se zaboravlja da je od 1992. godine ova Srpska radio televizija, a od 1999. godine Radio Televizija Republike Srpske, izgrađena voljom, energijom i novcem srpskog naroda i građana Republike Srpske.

Kanal na hrvatskom jeziku mora da se finansira iz prihoda Bosansko-hercegovačke Radio Televizije (BHRT) koja ima 1.000 zaposlenih, jedan televizijski i radijski program i 50 odsto RTV takse iz Bosne i Hercegovine.
Taj i takav kanal mora da se finansira iz prihoda koji se proteklih sedam godina, a i danas gotovo u apsolutnom iznosu troši u Sarajevu".

Dakle, neka kapaciteti Bosansko-hercegovačke Radio Televizije, 1000 zaposlenih i svi produkcijski kapaciteti, kao i 50 odsto RTV takse budu osnov za izgradnju kanala na hrvatskom jeziku.
Stručnjaci Radio Televizije Republike Srpske drage volje pružiće besplatanu pomoć kolegama u hrvatskom kanalu da bi ovaj javni servis što prije i kvalitetnije stao na svoje noge.

O drugim izmenama, danas usvojenim u Savetu ministara, teško je govoriti jer nemamo usvojen tekst, ali se već sad postavlja pitanje gde su smešteni produkcijski kapaciteti, kakva je programska šema, ljudski resursi i ono što je najbitnije koju mrežu za prenos programa će koristiti ovaj javni servis.
Koliko je ovo društvo spremno da ispunjava zakonske okvire govori i činjenica da je prema važećem Zakonu o Javnom RTV servisu, obaveza Bosansko-hercegovačke televizije da proizvodi jednu trećinu programa u Mostaru, jednu trećinu u Banjaluci i jednu trećinu u Sarajevu.
To se nikada nije ostvarilo u praksi iako ova zakonska odredba važi već sedam godina.
Javnim servisima i zaposlenim u njima nikada neće biti dobro dok god o njima bez njihovog prava učešća odlučuju političari, onako usput