Zaposleni u podzemnoj železnici štrajkuju zbog najnovijih mera štednje, odnosno planirane izmene kolektivnih ugovora kao deo reforme sistema plata u javnom sektoru, kojim će im plate prosečno biti manje za 25 odsto
Ne propustite...Štrajkuju, ne radeGrčka prinudno mobiliše vozače gradskog prevoza
atina-rojters-strajk.jpg

ATINA - Grčka policijska jedinica za razbijanje nereda upala je rano jutros u depo podzemne železnice kako bi sprovela naredbu vlade koja bi trebalo da primora radnike metroa da prekinu štrajk i vrate se na posao.

Policajci su razvalili kapiju i rasterali štrajkače, istovremeno blokiravši puteve do depoa kako bi sprečili stotine radnika, koji su počeli da se okupljaju, da dođu do mesta događaja. Prilikom intervencije policije nisu zabeleženi sukobi, a radnici nisu pružali otpor.

Više desetina štrajkača zabarikadiralo se u četvrtak u depou u zapadnom delu Atine, nakon što je vlada uvela prinudnu mobilizaciju po kojoj radnici koji se ne vrate na posao rizikuju otkaz, hapšenje i zatvorsku kaznu do pet godina.

Zaposleni u podzemnoj železnici štrajkuju zbog najnovijih mera štednje, odnosno planirane izmene kolektivnih ugovora kao deo reforme sistema plata u javnom sektoru, kojim će im plate prosečno biti manje za 25 odsto.

Mere štednje uvedene su po zahtevu međunarodnih kreditora u zamenu za pomoć pri otplati kredita prezadužene države. Uslovi za dobijanje međunarodne pomoći produbili su ekonomsku krizu - Grčka je u šestoj godini recesije, a stopa nezaposlenosti premašila je 26 odsto.

Zbog odluke grčke vlade o prinudnoj mobilizaciji, u štrajk su stupili i zaposleni u autobuskom i železničkom saobraćaju. Prekid saobraćaja metroa i drugog gradskog prevoza prouzrokovao je haos širom Atine i primorao građane da na posao idu taksijem ili pešice.

Očekuje se da u Atini danas neće saobraćati autobusi, tramvaji ni trolejbusi. Obaveštenje o prinudnoj mobilizaciji podeljeno je zaposlenima u metrou, koji su obavezni da mu se povinuju čim ga dobiju. Ipak, očekuje se da će procedura pokretanja metroa potrajati izvesno vreme.

Po zakonu o "hitnim situacijama u miru" iz 2007, neodazivanje prinudnoj mobilizaciji kažnjava se sa minimalno tri meseca, a maksimalno sa pet godina zatvora.