Ruska porodica Likov 40 godina živela u Sibiru bez kontakata sa spoljnim svetom, a poslednja od njih Agafja (70) i dalje tamo živi – sama

MOSKVA - Sibirski usamljenici.
Šestočlana ruska porodica Likov živela je u potpunoj izolaciji u Sibiru više od 40 godina, sve dok je sovjetski naučnici nisu slučajno otkrili 1978. U to vreme niko od Likovljevih nije znao šta se događa u spoljašnjem svetu, pa im je tako promakao čak i Drugi svetski rat. Sada, 35 godina kasnije, od cele porodice ostala je samo Agafja (70), koja živi potpuno sama u kolibi u sibirskoj tajgi.

Porodica Likov otkrivena je prilikom istraživanja Sibira, i to osmatranjem iz aviona. Geolozi su bili zaprepašćeni kad su nabasali na ljude u zabačenom delu Sibira. Još su više bili iznenađeni kad su shvatili da oni od 1936. nisu imali nikakvog kontakta sa spoljašnjim svetom i da su im potpuno nepoznata dostignuća čovečanstva, kao i da su propustili velike događaje.

Naime, porodica Likov je pripadala fundamentalističkoj pravoslavnoj sekti staroveraca, koja je u 17. veku odbila da prihvati reformu crkve i svaki napredak. Od tada su neprestano bili izloženi progonima i povlačili se u udaljene krajeve. Represija se pod boljševicima pojačala, tako da više ni u zabačenim selima nisu bili bezbedni. Kada mu je 1936. ubijen brat koji je s njim radio u polju, Karp Likov, Agafjin otac, okupio je porodicu i povukao se duboko u šumu. S njim su bili supruga Akulina, sin Savin (9) i ćerka Natalija (2). Porodica je sa sobom ponela malo semenja i osnovnog pokućstva. U tajgi su izgradili drvenu kolibu i tu se rodilo još dvoje dece - Dmitrij (1940) i Agafja (1943).

Hranili su se krompirom pomešanim s mlevenom raži i konopljinim semenom, divljim bobicama, travama i korenjem. U blizini kolibe protiče potok, tako da je pitke vode bilo, a povremeno su u zamke hvatali i životinje. Kad su se selili, sa sobom su poneli preslicu i primitivni razboj, tako da su od konoplje koju su gajili izrađivali odeću. Ostale predmete za domaćinstvo pravili su od drveta, a od brezove kore pleli su opanke.

Znali da postoje sateliti

Interesantno je to što Likovljevi nisu previše čudno reagovali na dostignuća savremenog sveta kad su im ih naučnici predstavili. Odbijali su da poveruju da je čovek stupio na Mesec, ali ideja o satelitima im je bila bliska, jer su već i sami uočili „zvezde koje se brzo kreću“. Karp Likov, otac porodice, zaključio je da su „ljudi nešto izmislili i da šalju na nebo vatre koje mnogo liče na zvezde“.