Njujorški Metropolitan muzej zatražio je od BiH da bude domaćin vrednom spisu na nekoliko godina ili dok njen vlasnik, Zemaljski muzej u Sarajevu, opet ne počne da radi

SARAJEVO - Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine nije odobrila zahtev muzeja Metropoliten iz Njujorka da pozajmi jevrejski rukopis "Sarajevska Hagada" na nekoliko godina.

Predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci smatra da je veliki gubitak ako "Sarajevska Hagada" stoji zaključana i da je niko ne može videti.

"Umesto toga, moglo bi je videti milion posetilaca", rekao je Finci za Federalnu TV. Ta vredna knjiga je bila izlagana samo četiri dana u godini u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, koji je nakon 125 godina postojanja zatvoren zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Zatvaranjem Zemaljskog muzeja onemogućeno je njeno izlaganje javnosti.

Metropolitan muzej iz Njujorka zatražio je od Bosne i Hercegovine da bude domaćin "Sarajevskoj Hagadi" na određeno vreme, ili dok njen vlasnik, Zemaljski muzej u Sarajevu, opet ne počne da radi. "Sarajevska Hagada" je jevrejski rukopisni iluminirani kodeks iz Španije iz 14. veka. Smatra se jednom od najlepših knjiga ove vrste, a čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu u čijem posedu se nalazi od 1894. godine.

Ta izuzetna rukopisna knjiga ima 142 lista na pergamentu, a boje su još uvek postojane i nisu izgubile na svojoj svežini. U Sarajevo je Hagada došla iz Španije pošto su tadašnji kralj Ferdinand i karaljica Izabela, posle ujedinjenja Aragona i Kastilje, proterali Jevreje 1492. godine. U Bosnu je Hagadu doneo rabin čija je porodica rukopis čuvala nekoliko vekova.

Jedan od potomaka tog rabina, Josef Koen, prodao ju je Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Pokazalo se da sarajevska Hagada po vrednosti nadmašuje sve do tada poznate primerke. Ukrašena je minijaturnim slikama u boji koje do sada nigde više nisu pronađene, pa prema oceni međunarodnih stručnjaka predstavlja jedinstveni primerak u svetu neprocenjive vrednosti.

Za vreme Drugog svetskog rata, pri ulasku u Sarajevo, nacisti su na popisu vrednosti koje su želeli oduzeti imali i Hagadu. Tadašnji kustosi Zemaljskog muzeja rukopis su sakrili u jednu kuću izvan grada, ispod drvenog poda.

Nakon Drugog svetskog rata sarajevska Hagada čuvana je u čeličnoj kaseti Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Samo jednom godišnje pokazivana je javnosti. UN su krajem 1990-ih godina pokrenule inicijativu za njeno očuvanje.

Nemačka vlada platila je 20.000 dolara austrijskom ekspertu koji je radio na restauraciji Hagade, a UN su poklonile 50.000 dolara za opremu sef-sobe u kojoj će biti izložena Hagada. Uz ostale donacije, utrošeno je ukupno 120.000 dolara da bi sarajevska Hagada bila prvi put izložena u javnosti.

Hagadu je od tada u Zemaljskom muzeju BiH čuvalo pet ljudi, a nakon zatvaranja muzeja samo mali broj ljudi zna gde se Hagada sada nalazi.