Britanski naučnici tvrde da će biljka Coffea arabica, najčešće konzumirana sorta kafe, zbog klimatskih promena do 2080. izumreti, a da će globalna ekonomija zbog toga gubiti milijarde

LONDON - Nestaje omiljeni napitak.
Svet bi uskoro mogao da ostane bez kafe, omiljenog napitka više od dve milijarde ljudi na planeti. To su dokazali britanski naučnici iz Kraljevskih botaničkih vrtova u Londonu, koji su došli do podatka da bi do 2080. biljka Coffea arabica, najčešće konzumirana sorta kafe, mogla da izumre usled klimatskih promena.

Istraživači pod vođstvom doktora Arona Dejvisa napravili su kompjutersku simulaciju mogućih uticaja klimatskih promena u istočnoj Africi, gde raste Coffea arabica, i zaključili da bi u narednih 70 godina zbog globalnog zagrevanja mogla potpuno da nestanu mesta pogodna za rast te biljke. Prema najboljem scenariju, ako se emisija ugljen-dioksida nastavi ovim tempom, do 2080. godine 65 odsto površina na kojima se danas uzgaja ova vrsta biće neprikladno za to, a prema najgorem scenariju do te godine će nestati 99,7 odsto današnjih plantaža kafe.

Ako se u obzir uzmu svi podaci, čovečanstvo je ipak na putu za najgori scenario jer će do 2060. globalna temperatura porasti za četiri stepena Celzijusove skale, a do 2100. između pet i šest stepeni.Prema rečima stručnjaka, cvetovi kafe su vrlo osetljivi i ako je temperatura previsoka, oni lako zakržljaju. Takođe, usled klimatskih promena ugrožen je i kvalitet biljke jer zrna mogu prebrzo da sazreju, što nije dobro.

Kakve bi to posledice imalo na globalnom nivou pokazuje podatak da je kafa posle nafte roba kojom se najviše trguje u svetu, s godišnjim izvozom u vrednosti od 15 milijardi dolara. Svetska godišnja potrošnja kafe po glavi stanovnika iznosi u proseku 4,8 kilograma, dok je prosek u EU čak 5,8. Takođe, taj napitak je prema svim pokazateljima najpopularnije piće na svetu.

Naime, širom sveta dnevno se popije više od 2,25 milijardi šoljica kafe, a njen najveći potrošač su SAD, gde se za jedan dan popije čak 400 miliona šoljica tog napitka. Ipak, kad se uzme u obzir potrošnja po glavi stanovnika, prednjače skandinavski narodi. Tako prosečan Finac godišnje popije 12 kilograma tog proizvoda.

Prve stabljike potiču iz Etiopije s početka VI veka

Istorija uzgoja kafe seže u šesti vek, kada je nekoliko stabala s visoravni u Etiopiji posađeno u Jemenu, a oko 1000. godine ljudi su od sušenih i prženih semenki kafe počeli da pripremaju napitak koji se ubrzo proširio među arapskim svetom. Tokom vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog 1573. kafa je stigla u Istanbul, gde postaje neizostavni deo svakodnevice. Evropljani su prvi put osetili ukus tok napitka 1615, kada su je mletački trgovci iz Istanbula doneli u Veneciju. Odatle se kafa ubrzo proširila Evropom i postala popularno piće, a u 17. i 18. veku kafane su nicale u Italiji, Francuskoj, Britaniji, Holandiji i Nemačkoj.