Svako jutro i svako vece održava se krug glasanja u Sikstinskoj kapeli, a za izbor novog poglavara potrebna je dvotrećinska većina. Glasački listići se spaljuju posle svakog kruga glasanja. Crni dim iz dimnjaka Sikstinske kapele poručuje posmatračima da papa nije izabran, beli - da su kardinali izabrali novog poglavara. Izbor novog pape potvrđuje i zvonjava
Ne propustite...PlanetaVatikan: Papa ne odlazi zbog bolesti
PlanetaVatikan dobija crnog papu, posle njega Sudnji dan?!
PlanetaPapa Benedikt XVI se povlači 28. februara

VATIKAN - Povlačenje pape Benedikta Šesnaestog pokreće složene rituale neophodne za izbor narednog poglavara Rimokatoličke crkve. Zakoni prema kojima će se birati naslednik Benedikta Šesnaestog, posle njegove najave da će se povući s tog mesta krajem meseca, isti su kao i oni koji se sprovode posle smrti nekog pape, izuzev perioda predviđenog za žalost.

Prema proceduri, Vatikan će sazvati konklavu kardinala koja mora početi 15 do 20 dana posle ostavke Benedikta Šesnaestog 28. februara. Kardinali koji mogu da glasaju, oni starosti do 80 godina, u Vatikanu polažu zakletvu o tajnosti.

Trenutno ima 118 kardinala do 80 godina, od kojih je 67 njih imenovao upravo Benedikt Šesnaesti. Četvorica od njih, međutim, napuniće 80 godina pre kraja marta. U zavisnosti od datuma konklave, njima će biti dozvoljeno da glasaju ili će im to pravo biti uskraćeno.

Svaki kršteni katolik može biti izabran za papu. Na to mesto, ipak, od 1378. bili su birani samo kardinali. Svako jutro i svako vece održava se krug glasanja u Sikstinskoj kapeli, a za izbor novog poglavara potrebna je dvotrećinska većina. Glasački listići se spaljuju posle svakog kruga glasanja. Crni dim iz dimnjaka Sikstinske kapele poručuje posmatračima da papa nije izabran, beli - da su kardinali izabrali novog poglavara. Izbor novog pape potvrđuje i zvonjava.

Novoizabrani papa pojavljuje se zatim pred vernicima sa balkona crkve Svetog Petra, pošto je prethodno najavljen rečima "Habemus Papam!" (Imamo papu!).

Sikstinska kapela nazvana je po papi Sikstu Četvrtom, čiji je pontifikat trajao od 1471. do 1484. i koji je kapelu sagradio.

Papa Julije drugi (1503-1513) naručio je 1508. od mladog skulptora Mikelanđela Buonarotija da oslika tavanicu kapele, tražeći nebeski svod sa zvezdama. Umetnik je posao počeo iste godine, potom promenio papinu zamisao, i svoju zamisao završio četiri godine kasnije, slikajući na tavanici prizore Stvaranja sveta, koji se, uz prizore Strašnog suda, ostvarene na zidu iza oltara kapele od 1535. do 1541, smatraju jednim od najvećih remek dela svetske umetnosti.