Meštani planiraju da mlade pronalaze u dalekoj Belorusiji ili Ukrajini samo kako bi selo spasili od nestanka

LIVNO - Selo Podhum pokraj Livna verovatno se ni po čemu ne bi razlikovalo od ostalih mesta u Livanjskom kantonu, na krajnjem zapadu Bosne, da nije neobičnog običaja njihovih muškaraca i mladića koji ne žele da se žene!

Nije to nešto što stanovnici ovog pitomog mesta u kojem žive Hrvati i Bošnjaci odmah neće priznati. Štaviše, pokazuju neobičan osećaj ponosa zbog činjenice da ih ''niko nije uspeo da prevari''.

Shvaćaju, kako vele, da taj njihov ponos mogu razumeti i mnogi danas oženjeni muškarci širom sveta.

Kada smo Miroslava Perkovića zvanog Babo pitali da li je Podhum, zaista, mesto s toliko neženja, spremno je prihvatio razgovor:

„Na pravom ste mestu. Tačno je da ovde ima toliko neoženjenih muškaraca. Većina meštana nekada je radila u Nemačkoj i Austriji i tako su izdržavali porodice. Očevi današnjih neženja bili su sinovi tih ljudi. I svi su živeli od tih plata, a kasnije i penzija. Neženje i njihovi očevi zbog toga nemaju nijednog dana radnog staža“, pojasnio je Babo.

Vlasnik „Tri ruže“ Vlado Perković kaže da je problem nastao početkom rata u BiH. Perković tvrdi kako muškarci u selu, kao i u drugim delovima BiH, danas ne vide perspektivu a mentalitet Podhuljana je da ukoliko sebi nije osigurao egzistenciju, neće ni da se ženi.

"Neće da stvaraju sirotinju. Ovdje ima puno više muških nego ženskih. Nema žena dovoljno, a problem je i ekonomske prirode. Ne traže žene nigde drugo, jer ne znaju dalje od kuće. Znaju do Splita. Sve je to neuko i neškolovano. Većina školovanih ide dalje, vani“, tvrdi Perković.

Žene su, napominje, ipak, snalažljivije pa se udaju. Neke u Bosni, a neke u Dalmaciji.

''Za 20 godina u selu će ostati 500-600 ljudi. I ovako, po poslednjem popisu, u selu ima 2.200 ljudi. Od tih 2.200, najmanje ih je 1.000 staraca. A od mlađih je preko 350 neoženjenih. Imamo školu koja je ranije imala više od 900 učenika. A sad ih ima 250, te kombinovana odeljena. Čak i po dva razreda zajedno idu u jednu smenu. Područne škole se zatvaraju, jer nema dece“, upozorava Vlado Perković.

On je dodao da je ove godine u prvi razred upisano samo 13 dece.

Ali, možda za selo, ipak, ima nade. Boreći se za egzistenciju Perkovićev prijatelj Zdravko Velić tokom rata je iznajmio lokal i otvorio kafanu. Malo po malo, ljudi su počeli dolaziti na druženje i muziku. Velić je u Kaštelima upoznao devojku iz Bjelorusije, koja je došla kod njega. Zaljubio se i oženio ju. Potom je ona u Podhum dovela još 11 svojih prijateljica iz Bjelorusije koje su se udale za meštane.

Danas Velić ima misiju da na sličan način spase svoje selo. Osnovaće agenciju za spajanje parova.

„Nameravam otvoriti agenciju. Dovodiću neveste iz one države koja se nekom sviđa. Sve legalno. Gledaćemo da te devojke udamo za one koji su bolje situirani i imaju kuće, da ih ne bi unesrećili“, pojasnio je Velić.

On tvrdi da su za veliki broj neoženjenih mladića krive i njihove majke.

Mame su ih, rekao je Velić, razmazile. Koji se ne oženi, mama mu dadne nadimak Braco. Deo krivice, istakao je Velić, pripada i onim majkama koje su birale neveste.

''A kada zađu u godine onda je daj šta daš. Muškarci nemaju posla i boje se žena. Ima ih, koje ja poznajem, pod stare dane imaju simpatiju i ne smeju da im priđu. Nemaju iskustva iz mladih dana. A sa agencijom im planiram dosta pomoći“, tvrdi Velić.

Deo odgovornosti je, vele naši mjesni ''sociolozi'', i na današnjim devojkama. Perković kaže da više piju nego muškarci. I to je jedan razlog.

''Momci neće da se žene ženama koje konzumiraju alkohol i cigarete. E, tako će sad naš Zdravko, zvani Vabec, otvoriti tu agenciju i te Ukrajinke i Beloruskinje da usreći tu, da nas ne pobije ta bela kuga, kako je moderno nazivaju. Ta bela kuga je sam đavo“, zaključuje Vlado Perković.