Evropska unija preplavljena oružjem sa Balkana

Oružje s Balkana pojavilo se na tržištu Francuske i EU po završetku sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih, posle kojih je u regionu ostala velika količina neutrošenog naoružanja

Oružje s Balkana pojavilo se na tržištu Francuske i EU po završetku sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih, posle kojih je u regionu ostala velika količina neutrošenog naoružanja.

"Oružje (na francuskom tržištu) potiče iz svih zemalja zapadnog Balkana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije", rekao je diplomata koordinator Regionalne kancelarije Siril Bomgartner.

Prema podacima francuskih vlasti, u toj zemlji je od 2005. godine vođeno 46 sudskih postupaka zbog trgovine oružjem, koje je u 14 slučajeva poticalo s Balkana, a među osumnjičenima su bili državljani Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Slovenije.

Bomgartner je objasnio da je reč o razornom oružju, koje se koristi na bojištima, poput bazuka, raketnih lansera, automatskih pušaka tipa "kalašnjikov" ili "uzi", bombi i eksploziva.

U opticaju je starije oružje, preostalo iz vremena sukoba u bivšoj Jugoslaviji, kao i oružje ukradeno iz legalnih skladišta i fabrika, mada ima i onog proizvedenog u ilegalnim fabrikama, rekao je Bomgartner.

Oružjem, prema njegovim rečima, trguju uglavnom organizovane kriminalne grupe, koje su međusobno povezane, mada je sve češca pojava "snabdevanja na licu mesta" - kada pojedinci dolaze u zemlje regiona, najčešće BiH, da po relativno niskoj ceni kupe oružje i sopstvenim sredstvima ga prebace u Francusku.

U nedavno objavljenom izveštaju Regionalne kancelarije navedeno je da na Balkanu postoje dve velike mreže trgovaca oružjem, klasifikovane prema poreklu jezika kao panslovenska (Srbija, BiH, Hrvatska i, u manjoj meri, Crna Gora i Slovenija), i albanska (Albanija, Kosovo, Makedonija).

Oružje u zapadnu Evropu krijumčari prvenstveno panslovenska mreža, dok je ona albanska okrenuta ka sopstvenoj teritoriji, mada je povezana i sa italijanskom i grčkom mafijom.

Kupci ilegalnog oružja su uglavnom kriminalci, često povezani s trgovinom drogom, a trgovina je obično ograničena na manje količine - od nekoliko komada do nekoliko desetina komada naoružanja, vrednosti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra, rekao je Bomgartner.

U izveštaju Kancelarije navedeno je da je Jugoslavija posle Drugog svetskog rata razvila odbrambenu industriju i postala značajan izvoznik oružja, dok su se u Albaniji od 1960-ih godina proizvodili kineski modeli "kalašnjikova" i druge vrste oružja, eksploziva i municije. Obe zemlje su, radi odbrane od eventualnih agresora, nagomilale znatne količine naoružanja.

Posle raspada Jugoslavije i sukoba koji su izbili, Hrvatska je razvila odbrambenu industriju i od sredine 1990-ih proizvodi širok spektar naoružanja, od tenkova do malokalibarskog oružja.

Srbija je krajem 1990-ih imala veliki arsenal i ozbiljne kapacitete za proizvodnju oružja i u ovoj zemlji postoji desetak fabrika za proizvodnju naoružanja.

U BiH su, tokom rata 1992-1995. godine, uprkos embargu UN na naoružanje, nagomilane ogromne količine oružja.

U Albaniji, u kojoj je u vreme Envera Hodže postojalo oko 250.000 bunkera i više stotina skladišta oružja, ilegalno oružje u opticaju potiče uglavnom od pljački tih skladišta, koje su usledile 1997. godine, posle propasti piramidalnog sistema štednje.

Procenjuje se da je za dva meseca ukradeno 525.000 malokalibarskog oružja, 225.000 "kalasnjikova", 900 miliona komada municije, 3,5 miliona ručnih bombi i 3.600 tona eksploziva.

U zemljama regiona i dalje postoji znatna količina ilegalnog oružja - u pitanju su milioni komada malokalibarskog naoružanja.

U izveštaju je istaknuto da su najbolji rezultati u suzbijanju trgovine oružjem postignuti u Srbiji i Hrvatskoj, i preporučeno je dalje jačanje saradnje između članica EU i zemalja regiona, jačanje carinskih i policijskih kontrola na graničnim prelazima, kao i pooštren nadzor skladišta oružja radi sprečavanja krađa.