Analitičari Crkve iznose imena tzv "papabilnih" kardinala, najizglednijih kandidata za preuzimanje katedre rimskog biskupa

ZAGREB - Iako je vatikanska izreka "ko u konklave ulazi kao papa, iz njih izlazi kao kardinal" dobro poznata i više puta potvrđena u praksi, uoči svakog izbora za papu iskusni vatikanski izveštači, istoričari i analitičari Crkve iznose imena tzv "papabilnih" kardinala, najizglednijih kandidata za preuzimanje katedre rimskog biskupa.Imena koja se najčešće pominju kao mogući naslednici Bendikta XVI su: italijanski kardinali Angelo Skola i Đanfranko Ravasi, Peter Turskon iz Gane, Leonardo Sandri iz Argentine, Oskar Maradiaga iz Hondurasa, Brazilci Odilo Šerer i Žao Braz de Aviz, Kanađanin Mark Oulet, Timoti Dolan iz SAD, Austrijanac Kristofer Šoenborn, Mađar Peter Erdo i Filipiniac Lus Tagle.

Angelo Skola (71) je u kardinala promovisan 2003. godine. Poslednje dve godine je na čelu milanske nadbiskupije, najveće u Itaiji. Kao kandidat je figurirao i na prošlim izborima. Među italijanskim kardinalima Skola se smatra najizglednijim kandidatom za upražnjenu katedru rimskog biskupa. Smatra se favoritom predstojeće konklave. Pripadnik je konzervativne struje i nagađa se da bi njegov izbor bio po volji i još uvek aktuelnom papi Benediktu XVI.

Skolin zemljak Đanfranko Ravasi (70) je kardinal od 2010. Vratio je Vatikan i Crkvu na mesto koje joj je nekada pripadalo u svetu visoke kulture. Mediji pišu da se radi o jednom od najobrazovanijih kardinala, odličnim komunikatorom širokog kulturnog zaleđa koji ima bogato kurijalno iskustvo, ali mu je minus to što nema pastoralno.

Kardinal Peter Turskon (64) je iz Gane i to zvanje nosi od 2003. Sa 48 godina postavjen je za ndbiskupa Kape Kosta, a pre tri godine taj široko obrazovani poliglot imenovan je za čelnika Papinskog veća (Iustitia et pa) i najviše je rangirani afrički kardinal u vatikanskoj kuriji te jedini s crnog kontinenta koji se smatra papabilnim. Vatikanolozi ga opisuju kao vrlo skromnog i otvorenog čoveka s prefinjenim smislom za humor.

Leonardo Sandri (69) je iz Argentine, a kardinal je od 2007. Bivši vatikanski diplomata, nuncije u Venecueli i Meksiku, poslednjih je šest godina na čelu Kongregacije za istočne Crkve. Javnosti je poznat kao vatikanski funcioner koji je mnoštvu na Trgu svetog Petra objavio smrt Ivana Pavla II. Roditelji su mu italijanski iseljenici, što ga geopolitički čini gotovo idealnim kandidatom za budućeg papu.

Oskar Maradiaga (70) iz Hondurasa je kardinal od 2001. Smatra se progresivcem I najistaknutijim latinoamerčkim kandidatom. Deo medija ga doživljava kao zvezdu Crkve u Latinskoj Americi i opisuju ga kao latinoameričkog Vojtilu. Govori pet stranih jezika i verovatno ima najbogatije iskustvo u međunarodnim odnosima od svih kardinala.

Brazilac Odilo Šerer (63) je kardinal od 2007. Od iste je godine nadbiskup Sao Paola, najveće brazilske dijeceze i jedne od najvećih u svetu. Smatraju ga pripadnikom umerene struje u Crkvi. Sin je nemačkih iseljenika. Inače, Brazil je, inače, najveća katolička zemlja na svetu, ali i ona se suočava s padom broja vernika, pa mediji smatraju da izbor brazilskog pape mogao biti velik podsticaj u suprotnom pravcu.

Takođe Brazilac Žao Braz de Aviz (65) je kardinal od 2012. Prefekt Kongregacije za institucije posvećenog života od 2011. Pre toga je sedam godina bio nadbiskup Brazilije.U mladosti je koketirao s teologijom oslobođenja. Iako je, kako pišu mediji, doneo svježinu u vatikansku kuriju, upravo bi mu činjenica da je relativno "svež" kardinal mogla predstavljati prepreku u mogućem izboru.

Kanađanin Mark Oulet (68) je kardinal od 2003. godine i po analitičarima najveći favorit nakon Scole. Od 2002. do 2010. bio je nadbiskup Kvebeka, a potom je imenovan prefektom Kongregacije za biskupe. Konzervativac je i mediji ga opisuju kao "Racingerovog klona". Minus mu je, međutim, to što njegovo upravljanje kvebečkom nadbiskupijom nije ocenjeno baš uspešnim.

Timoti Dolan (62) je kardinal iz SAD, a na toj funkciji je od prošle godine. Njujorški nadbiskup je od 2009, a pre toga je sedam godina bio nadbiskup Milvokija. Predsednik je Američke biskupske konferencije. Časopis “Tajms” uvrstio ga je među 100 najuticajnijih ljudi na svetu u 2012. Medijski je vrlo eksponiran i odličan je komunikator. Čvrsti je konzervativac.

Američki vatikanolozi kažu da je prvi pravi papabilni američki kardinal.Austrijanac Kristofer Šoenborn (68) je kardinal od 1998. godine. Potomak je jedne od vodećih aristokratskih porodica Habsburške Monarhije. Jedan je od retkih kardinala koji se od početka protivio prikrivanju pedofilskih skandala u Crkvi i tražio duboke i temeljne istrage. Papabilnim su ga smatrali i uoči konklava 2005. Opisuju ga kao pomirljivog pragmatika, urbanog, hrabrog i inteligentnog, bližeg umerenoj nego konzervativnoj struji.

Mađar Peter Erdo (60) je kardinal od 2003. Konzervativac. Bio je najmlađi član Kardinalskog zbora sve do 2010. Na čelu Ostrogonsko-budimpeštanske nadbiskupije od 2002. Pripadnik je crkve koja je bila žestoko proganjana u komunizmu, a s obzirom na položaj zemlje iz koje dolazi, na razmeđu zapadne i istočne Evrope, nije čudo da je predvodnik u odnosima Katoličke s pravoslavnim crkvama.Filipiniac Lus Tagle (55) nadbiskup je Manile od 2011. godine, a za kardinala je imenovan na poslednjem konzistoriju Benedikta XVI. pre četiri meseca. Međutim, već 44 godine bio je imenovan biskupom Imusa, filipinske dijeceze koja broji 2,2 miliona vernika, a tamo je oduševio pastvu obilazeći biskupiju.