Prijem odložen zbog protivljenja Nemačke iako je Evropska komisija potvrdila da obe države ispunjavaju sve zadato

BRISEL - Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije razgovarali su u Briselu o ulasku Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, ali su odložili donošenje odluke. Evropska komisija je potvrdila da dve države ispunjavaju uslove, ali je Nemačka zapretila vetom.

Šengenskom prostoru za sada pripadaju 22 zemlje EU, ali i Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn. Irska i Velika Britanija, iako članice Unije, nisu potpisnice Šengenskog sporazuma.

Kipar nema izglede da pristupi, jer mu je severni deo okupirala Turska. Rumunija i Bugarska tvrde da su spremne.
Bugarski ministar unutrašnjih poslova Cvetan Cvetanov kaže da je važno nastaviti operacionu policijsku saradnju i čuvati spoljne granice EU. On naglašava da je Bugarska sve te kriterijume ispunila.

Najvažniji kriterijum za pristupanje Šengenu jeste sposobnost zemlje da zaštiti svoje granice prema zemljama koje nisu članice Unije, kako bi se sprečili ilegalno useljavanje i organizovani kriminal.

Rumunski carinik Marijan Carasku kaže da Rumunija ima najdužu spoljnu granicu u EU i da zato moraju da budu zid onima koji bi da švercuju oružje i municiju ili da se ilegalno useljavaju.

Prema njegovim rečima, rumunska granična policija je za to odlično pripremljena.

Nemačka ne misli da su najmlađe članice za to spremne.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih rekao je da je važna ukupna politička situacija u tim zemljama.

"Ima napretka u borbi protiv korupcije, ali i još slabih tačaka, naročito u funkcionisanju pravosudnog sistema. I zato moram jasno da kažem - još nije vreme", naglasio je nemački ministar.

Nemačka ne prihvata ni ideje o parcijalnom Šengenu, koji bi se odnosio samo na vazdušne i morske granične prelaze. Naročito se strahuje od ilegalnih ulazaka iz Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana. I Rumunija i Bugarska izlaze na Crno more i nalaze se na važnim putevima trgovine ljudima, oružjem i drogom.