Ukoliko parlament u Nikoziji ne prihvati porez od 20 odsto na bankarske depozite, EU će prezaduženu zemlju primorati da napusti evro

BRISEL - Pogubno za ostrvljane.
Kipar, koji se nalazi pred bankrotom, mogao bi da bude prva zemlja koja će biti izbačena iz zone evra. Međunarodni kreditori dali su uslov toj zemlji da oporezuje bankarske depozite iznad 100.000 evra sa čak 20 odsto kako bi dobila pomoć od 10 milijardi evra, a budući da je kiparski parlament pre nekoliko dana odbio dvostruko manji porez od 10 odsto, stručnjaci veruju da uslov trojke - EU, Evropske centralne banke i MMF - ni ovoga puta neće biti usvojen.

Ukoliko se to stvarno dogodi, šteta za evrozonu nakon izlaska Kipra ne bi bila velika jer ekonomija te zemlje učestvuje samo sa 0,2 odsto u ukupnom BDP 17 zemalja sa zajedničkom valutom, međutim, po prezaduženu zemlju bi bila pogubna.
Zahvaljujući tome što je godinama smatran poreskim rajem u EU sa samo deset odsto poreza na profit, Kipar je privukao bogataše iz celog sveta da otvaraju svoje firme u toj zemlji i čuvaju pare u njenim bankama.

Nakon izlaska iz evrozone ili uvođenja jednokratnog poreza od 20 odsto, veruje se da bi svi bogataši povukli novac. Takođe, veliki broj građana Kipra zaposlen je upravo u finansijskim institucijama, tako bi ljudi nakon povlačenja novca stranaca ostali bez posla, a u zemlji bi doživeli devalvaciju nekadašnje valute kiparske funte.

Porez na bankarske depozite međunarodni kreditori su predložili kako bi Kipar skupio 5,8 milijardi potrebnih za spasavanje banaka, što je uslov za dobijanje pomoći od 10 milijardi evra. Prvobitno je trebalo da se ulozi manji od 100.000 evra oporezuju sa 6,75 odsto, a veći od te sume sa 9,9 procenata, međutim, kiparski parlament je to odbio. Sada je predloženo 20 odsto poreza na sume veće od 100.000 evra u najvećoj, Kiparskoj banci i četiri odsto na takve depozite u ostalim bankama. Imovina manja od 100.000 evra ne bi trebalo da se oporezuje.

Novi porez najviše bi ugrozio ruski kapital. Naime, procenjuje se da u kiparskim bankama leži ukupno 68 milijardi depozita, od kojih je 38 milijardi na računima sa više od 100.000 evra. Budući da se veruje da ruski tajkuni na Kipru imaju između 26 i 30 milijardi evra u bankama, njihova imovina će novim porezom biti oštećena.
kipar-bankrot-evrozona-izbacivanje.jpg
Reuter 

Arhiepiskop Hrizostom: Moliću Ruse za pomoć

Poglavar Kiparske pravoslavne crkve, arhiepiskop Hrizostom II, koji je ponudio kompletnu imovinu te verske institucije da bi se zemlja izvukla iz krize, veruje da će Kipar morati da napusti evrozonu. On je najavio da će pozvati ruske biznismene da ne odlaze s Kipra.
- Pokušaću da ih ubedim da ne povlače svoj kapital iz zemlje, kako stanje ne bi bilo još gore - rekao je Hrizostom II.

Anastasijades u Briselu

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades i ministar finansija Mihalis Saris otputovali su juče u Brisel na razgovore o situaciji u prezaduženoj zemlji. Oni su se sastali s liderima zemalja EU, uključujući predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, predstavnicima Evropske komisije i šeficom MMF Kristinom Lagard. Prema navodima stručnjaka, čak i da Anastasijades prihvati uslove EU, njih prvo treba da odobri kiparski parlament, a za tako nešto šanse su male.