Kriza "gura" sve više ljude u depresiju, a smanjeni prihodi između ostalog znače da se manje ljudi nego ranije obraća lekaru ili može sebi da priušti potrebne lekove

LONDON - Evropska finansijska kriza uzima danak i u ljudskim životima - samoubistva i infektivne bolesti su u porastu, ali političari se uglavnom ne bave tom temom, upozoravaju zdravstveni analitičari. Znatna smanjenja budžeta država pogođenih krizom i sve veća nezaposlenost, guraju sve više ljude u depresiju, a smanjeni prihodi između ostalog znače da se manje ljudi nego ranije obraća lekaru ili može sebi da priušti potrebne lekove, izveštava Rojters.

Rezultat toga je da se od 2007. registruje preokret dugogodišnjeg evropskog trenda smanjenja učestalosti samoubistava, kao i širenje raznih zaraza, uključujući i infekcije HIV virusom, pa čak i malarije u Grčkoj, ukazuje obimna analiza zdravstvenog stanja evropskog stanovništva, čiji su rezultati objavljeni u britanskom medicinskom časopisu "Lanset".
Borba protiv takvih zdravstvenih pretnji u najmanju ruku zahteva jake programe socijalne zaštite, ističu eksperti, ali oštre mere štednje u mnogim zemljama (poslednji slučaj je Kipar) su razorile takve zaštitne mehanizme.
"Postoji jasan problem negiranja zdravstvenih efekata krize, iako su oni veoma očigledni", ističe Martin Meki iz Evropske opservatorije za zdravstvene sisteme i politiku, tela pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Komisija EU ima ugovornu obavezu da prati zdravstvene efekte svih svojih mera, ali dosad nije izašla u javnost ni sa jednom procenom zdravstvenih posledica mera štednje, koje nameće tzv. "trojka", u kojoj su, osim njenih, predstavnici Evropska centralne banke i MMF-a, napominje Meki. Sliku nesposobnost vlada evropskih zemalja da se suoče sa zdravstvenim konsekvencama svojih politika narušava samo slučaj Islanda, koji ukazuje na mogućnost alternative.

Uprkos razornoj finansijskoj krizi u kojoj se našla, ova zemlja je, na osnovu referendumske volje građana, odbacila mere stroge štednje i nastavila da ulaže u sistem socijalne zaštite. Zahvaljujući tome, na Islandu nisu registrovani uočljiviji negativni efekti ekonomske krize na zdravlje stanovništva, a došlo je i do izvesnog privrednog oporavka, iako je inflacija i dalje visoka, ističe Meki.

U mnogim drugim zemljama, uključujući Španiju, Portugaliji i Grčku, zdravstveni sistemi su, međutim, pod velikim pritiskom, što izaziva mnogobrojne negativne posledice.
Primetno je da se u tim zemljama pacijenti obraćaju lekaru kad bolest već uzme maha, što kod njih dovodi do goreg ishoda, a na dužu stazu je mnogo skuplje i za zdravstveni budžet.
Analitičari ističu da se u Grčkoj bolnice bore da očuvaju osnovne standarde. U ovoj zemlji su u porastu infekcije otporne na antibiotike, a vlada i manjak mnogih vrste lekova, uključujući i one za epilepsiju.