Predmeti su leteli s kraja na kraj sobe, zidovi su bili okupani nekom sluzavom zelenom tečnošću, krst okačen na zidu okretao se naopako, a u podrumu su se videle demonske oči iz mraka

AMITVIL - Prvo su se pojavile muve, prava najezda, čak i u decembru, dok su Gordž i Keti Luc useljavali u kuću koja će kasnije zauvek promeniti njihov pogled na život.

Zatim su se pojavila hladna mesta u sobama i hodnicima, čudni mirisi parfema i čudni zvuci noću. Džordž je postao uznemiren i budio se svake noći u tačno 3.15 sati, a kasnije je shvatio i zašto. Druge čudne stvari koje su se dešavale mnogo više su ih uplašile: predmeti su leteli s kraja na kraj sobe, zidovi su bili okupani nekom sluzavom zelenom tečnošću, krst okačen na zidu okretao se naopako, a u sobi koju su imali u podrumu videli su demonske oči iz mraka kako sjaje.

Na ovom mestu, samo 13 meseci pre nego što se porodica Luc uselila, dogodilo se masovno ubistvo. Oni su za to saznali tek kasnije, kada su svetom vodicom prskali spavaću sobu i čuli glas koji im je govorio da izađu iz kuće. Istog trenutka odlučili su da dignu ruke od borbe sa nepoznatim silama i u gluvo doba noći sa svoje troje dece napustili čudnovato mesto.

Bilo je to 14. januara 1976. u Amitvilu.

Nikada se nisu vratili, ali je horor iz Amitvila postao nadaleko poznat i proganjao ih je sve dok njihov sada 37-godišnji sin nije odlučio da ispriča šta im se sve događalo.

Danijel Luc, desetogodišnjak u to vreme, a sada čovek sa nervoznim osmehom i prodorno plavim očima, tvrdi da su ga maltretirali duhovi kuće i da su njemu i njegovoj porodici uništili život.

On za to krivi zlo prisustvo njegovog očuha Džordža, čoveka koji se bavio okultizmom i greškom otvorio kapiju mračnim silama koje nije mogao da kontroliše.

Šestosobna kuća sa bazenom trebalo je da bude njihov dom snova, ali im se tu život pretvorio u košmar.
Ono što su za četiri nedelje života u ovoj kući proživeli pretočeno je u bestseler Horor u Amitvilu, a 1979. i u istoimeni film.

“Najukletija kuća u Americi” podstakla je nastanak čitave industrije knjiga i dokumentaraca i igranih filmova, ali je do nedavno ono što se tu dešavalo bilo obavijeno velom tajni. Lucovi, koji su u vreme opsedanja kuće bili u tridesetim godinama, dugo su se borili na sudovima zbog, kako kažu, kleveta da su celu priču izmislili zbog novca. Skeptici su potegli i pitanje toga da gospodin Luc, vlasnik te kuće, nije mogao da je priušti i da je možda imanje napustio zbog finansijskih, a ne natprirodnih problema.

Sumnje su izgledale potvrđeno kada je nešto pre izlaska filma 1979. lokalni advokat Vilijam Veber rekao da je zajedno sa Lucovima izmislio celu priču i to “uz mnogo flaša vina”.

Taj advokat branio je 23-godišnjeg Ronalda Defea, koji je ubio svoje roditelje i četvoro mlađe braće i sestara u istoj kući, 13 meseci pre useljenja Lucovih. Defeo, koji je osuđen na doživotnu robiju, tvrdio je da je članove svoje porodice čuo kako kuju plan da ga ubiju. Ubistva su počinjena oko 3.15 sati ujutru.

Veber, koji se sa Lucovima posvađao zbog novca, tvrdio je da je podatke o ubistvu dao paru koji su ih potom iskrivili i dodali detalje poput onog gde su od komšijske mačke u podrumu izmislili demonsko stvorenje.
Čak su i sami priznali da su mnoge detalje preuveličali u izjavama za medije.

Ipak, kada su upitani o tome da li su se u kući dešavale natprirodne pojave i Džordž i Keti Luc prošli su detektor laži. Par se kasnije razveo, Keti umrla 2004. a Džordž dve godine kasnije.

Danijel Luc, njihov sin, krajnje problematična osoba, napustio je dom u 15. godini i neko vreme proveo kao beskućnik na jugozapadu Amerike. Otuđen od žene i dva odrasla deteta, sada živi u Kvinsu u Njujorku gde radi kao kamenorezac. Njegova strana priče verovatno bi ostala potpuno nepoznata, da njegov prijatelj nije kontaktirao režisera Erika Valtera koji je napravio i sajt posvećen sagi iz Amitvila.

On je ubetio Luca da progovori u novom dokumentarcu “Moj horor iz Amitvila”.
Imajući u vidu da Danijel nije voleo očuha Džordža, dominantnog bivšeg marinca koji je decu tukao drvenom varjačom, reklo bi se da će on opovrgnuti Lucovu priču o natprirodnim pojavama.

Međutim, on tvrdi da je suštinski cela priča tačna, pa čak i detalj da je njegov krevet levitirao i da je video demonsko stvorenje u sestrinoj sobi.

“Želeo sam da mi neko poveruje. To me u snovima proganja čitavog života”, kaže on dok mu oči suze.
Seća se da je kod očuha na polici s knjigama viđao naslove vezane za satanizam i magiju. Čak tvrdi da je Džordž Luc telekinetički pomerio francuski ključ u garaži na njegove oči.

“Džordžova verovanja i rituali pokrenuli su ono što se dogodilo u kući”, kaže drhtavim glasom. “Bilo je to poput trika koji je pošao po zlu i ne znate kako da ga zaustavite”. Danijel Luc, čiji je pravi otac umro, kaže da je osetio da s kućom nešto nije u redu samo dva sata pošto je u nju ušao.

Nosio je kutiju sa stvarima u svoju sobu na spratu i u njoj zatekao ogroman roj muva.

Ubio je mnogo njih, ali je kasnije kada je došao sa majkom otkrio da nema ni jedne muve, pa ni onih koje je udario. Danijel kaže da još sanja porodičnog psa, koji su zgnječila vrata garaže. Seća se i da su on i očuh spolja kroz prozor sestrine sobe ugledali stvorenje crvenih očiju i iskeženih zuba, ali da po ulasku u sobu nije bilo nikog – samo naslonjača koja se ljuljala napred nazad.

Drugom prilikom, majka mu je previjala ranu na ruci koju je dobio kada se na njega potpuno misteriozno srušio ceo prozor, pored njih je za sto seo nepoznat čovek i počeo da se igra nožem. Džordž luc je tvrdio da je poslednje noći u kući lice njegove žene trenutno postalo potpuno izborano i iskrivljeno i počela je da levitira iznad kreveta.

Danijel, koji je spavaću sobu delio sa bratom Kristoferom, tvrdi da su u isto vreme i njih dvojica lebdeli, a zatim se velikom silinom “zakucali” u plafon.

Tvorci dokumentarca, brojni medijumi i specijalisti za paranormalne pojave i dalje imaju niz teorija.
Neki se saosećaju sa Danijelom i misle da je cela njegova priča posledica isključivo klasičnog porodičnog zlostavljanja.

Bobi Silvester, Danijelov rođak, kaže da je Džordž uvek bio čudan i da ga se cela porodica na neki način plašila.
“Nešto s njim nije bilo u redu”, kaže on. Za skeptike iz Amitvila, Lucova strast prema okultnom je dovoljan dokaz da je par verovao u ono što je na detektoru laži rekao.
Naime, ljudi koji su već verovali u crnu magiju pošto su se doselili u kuću u kojoj se dogodilo masovno ubistvo, podložni su tome da sve pojave pripišu natprirodnim slama.

To je ono što psiholozi nazivaju sugestivnošću.

Danijel, s druge strane, možda ima iskrivljena sećanja, budući da nema nameru da se obogati od svoje priče.
Kuća sada ima druge stanare i potpuno je renovirana.