ZBOGOM ČELIČNOJ LEDI: Umrla Margaret Tačer

Tačerova se nalazila na mestu premijera Velike Britanije od 1979. do 1990, a na tom mestu nasledio ju je Džon Mejdžor

Vest o njenoj smrti potvrdio je i njen portparol. Mark i Kerol Tačer su sa velikom tugom saopštili da je njihova majka, baronesa Tačer umrla jutros od moždanog udara," rekao je portparol, a prenosi Bi-Bi-Si.

Tačerova se nalazila na mestu premijera Velike Britanije od 1979. do 1990, najduže od svih britanskih predsednika vlade. Bila je prva žena premijer. Postala je član parlamenta iz Konzervativne stranke u Finčliju, na severu Londona 1959. godine, a povukla se iz Donjeg doma 1992. Postala je lider Konzervativne stranke 1975. godine. Pobedila je na parlamentarnim izborima 1979, 1983. i 1987. godine.

Margaret Hilda Tačer, baronica Tačer, devojački Roberts, rođena je 13. oktobra 1925. godine u Grantamu, u Linkonskom okrugu u porodici Alfreda Robertsa i Beatris Stivenson. Detinjstvo je provela u rodnom gradu u kući u kojoj su njeni roditelji imali prodavnicu prehrambenih proizvoda gde je mlada Margaret i radila. Odrasla je u društvu starije sestre Mjurijel u veoma liberalnom okruženju, ali politički aktivnom. Njen otac je bio aktivan u lokalnoj vlasti.

Živahna devojčica

Margaret je bila živahna devojčica koja je odmalena pokazivala sklonost ka debati. Školovanje je započela u ženskoj školi u rodnom gradu gde je bila najpopularnija devojčica i vođa ratnih 1942. i 1943. godine. Pred kraj školovanja konkurisala je za stipendiju na Oksfordu gde je želela da studira hemiju. Njene vanškolske obaveze podrazumevale su klavir, poeziju, šetnju, plivanje i hokej na travi gde je pokazivala zavidan talenat.

Nakon diplomiranja Magaret, ili Magi, kako su je iz milošte zvali, počela je da radi kao hemičar istraživač u fabrici plastike. U tom periodu pokazala je i najveću zainteresovanost za politiku. Pedesetih godina prošlog veka i zvanično se politički aktivirala i postala član Konzervativne partije. Na večeri povodom pristupanja upoznala je uspešnog, bogatog i razvedenog Denisa Tačera.
Ubrzo su otpočeli vezu, a u decembru 1951. su se i venčali.

Udaja i rođenje blizanaca

Dugo nije pristajala na brak jer je smatrala da ona jednostavno nije obična žena. Pošto nije želela da to opterećenje nameće budućem mužu, po svaku cenu je htela da izbegne odlazak pred matičara. Međutim, zbog takvog stava Denis ju je sve više voleo i postajao sve nestrpljiviji.

Na kraju su se venčali i ispostaviće se kako je ovo bila jedna od prvih njenih pametnih odluka. Posle venčanja počeli su dodatno da rade na Margaretinoj karijeri koja je obećavala, a imala je brojne obožavaoce jer je bila jedina žena na političkoj sceni.

Od muža je dobijala podršku, a u prilog tome svedoči i podatak da je baš on finansirao njeno dodatno obrazovanje, advokaturu i kurs ponašanja na sceni. Školovanje završava 1953. kada rađa i blizance, ćerku Kerol i sina Marka.

Na opštim izborima 1959. godine kao predstavnica Linkonskog okruga dobila je mesto u britanskom parlamentu kao predstavnica Konzervativne partije... Godine 1975. na stranačke izbore Margaret Tačer izlazi lično, pobeđuje, i tako postaje jedna od najmoćnijih figura britanske imperije.

Godine 1979. sa Konzervativnom partijom odnosi ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima i prvi put, 4. maja 1979. u istoriji Velike Britanije, jedna žena je ušla u Dauning strit 10 kao premijer i na toj poziciji zadržala se sve do 1990.

Voleli je i osporavali

Mnogi su je voleli, ali i osporavali, a činjenice govore kako je dobrano urušenu britansku industriju uspela da postavi na zdrave noge. Često je donosila veoma teške i nepopularne odluke, ali je vreme pokazalo da su u datom trenutku to ipak bili odlični potezi. "Biti premijer je usamljen posao... Ne možete biti lider iz gomile", govorila je Tačerova.

Margaret je svoju karijeru gradila na jasnim principima i vrednostima od kojih nije odstupala ni onda kad joj je popularnost bila na minimumu, kad su je omalovažavali i vređali svi politički konkurenti.

Rat i atentat

Najviše zasluga za gotovo bezuslovnu podršku tokom većeg dela svog mandata Tačerova je dobila zahvaljujući ratnom sukobu i pokušaju atentata. Sukob je izbio 1982. kada je vojna hunta koja tog momenta vlada Argentinom izdala naredbu da armija zauzme Folklandska ostrva. Premijerka Tačer odlučila je da stupi u rat za grupu ostrva hiljadama kilometara udaljenih od Britanije i pored američkog pritiska i insistiranja na mirovnim pregovorima. Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo je ovaj rat, vratilo suverenitet nad Folklandima, a Margaret je u narodu stekla apsolutnu popularnost i odrešene ruke da nimalo lake reforme sprovede u delo. Ključna bitka u njenoj političkoj karijeri dobijena je, a gospođa Tačer u potpunosti je opravdala nadimak Čelična ledi.

Shvatajući značaj vojne sile, Tačerova je govorila kako je svet bez nuklearnog oružja nestabilan i veoma opasan za sve.

Drugi ne mnogo manje značajan događaj desio se u oktobru 1984. kada je Megi uz mnogo sreće preživela atentat koji je organizovala IRA (Irska Republikanska Armija). Ni ovoga puta Čelična ledi nije ustuknula, iako je eksplozija bombe odnela 5 života, već je sledećeg dana, ne odustajući od ranije planiranog programa održala govor.

Bila je velika protivnica stvaranja centralističke Evropske unije smatrajući kako treba sačuvati postojeću Evropsku ekonomsku zajednicu. Ostaće upamćeno i njeno razmišljanje da je Evropa kreirana na istoriji, a Amerika na filozofiji.

Sin plejboj, ćerka umetnica

Njena vladavina završena je posle jedanaest godina kada je smenjena sa čela partije jer je izgubila podršku. Živela je povučeno sa suprugom sve do njegove smrti 2003. godine. Bila je više nego odlučna kao državni političar, ali je u sopstvenoj kući pogubila konce. Njen sin važio je za plejboja, bio je i hapšen zbog utaje poreza, a nisu mu strane ni skandalozne ljubavne afere. Ćerka joj je umetnica, živi u Španiji.