NE UKLAPA SE: Polovina Nemaca smatra islam opasanim

BERLIN - Otvorenost prema drugim religijama velikoj većini Nemaca je važna. Ali, u odnosu prema islamu, svaki drugi je vrlo sumnjičav. To je rezultat istraživanja fondacije "Bertelsman", prenosi Dojče vele.

"Islam danas pripada i Nemačkoj" - za tu izjavu, bivši nemački savezni predsednik Kristijan Vulf je 2010. godine pobrao i mnogo odobravanja, ali i kritika. Jer, polovina nemačkoga stanovništva smatra da se islam ne uklapa u zapadni svet - tako bar pokazuju rezultati istraživanja fondacije „Bertelsman".

Prvi rezultati toga reprezentativnog istraživanja objavljeni su ove nedelje. O značenju religije i vrednostima, ispitano je u Nemačkoj i još 12 zemalja ukupno 14.000 ljudi.

S tvrdnjom da prema svim religijama treba biti otvoren, slaže se "potpuno" ili "više" 85 odsto Nemaca.

Većinu religija nemačko stanovništvo doživljava kao obogaćenje. To važi za hrišćanstvo, a naročito za judaizam i budizam. Ali, nešto više od polovine Nemaca (51 odsto) islam doživljava kao pretnju.

Sliku islama oblikuju mediji

Profesor Detlef Polak, sociolog religije i koautor istraživanja, smatra da je za takvu sliku islama odgovoran nedostatak ličnih kontakata muslimana i hrišćana.

U istočnom delu Nemačke, islam kao pretnju doživljava još veći procenat stanovnika nego u zapadnom, iako u istočnom delu živi samo dva odsto svih muslimana u Nemačkoj.

S obzirom da se judaizam, budizam i hinduizam doživljavaju osetno pozitivnije nego islam, iako s tim religijama sigurno ima manje direktnih kontakata, Polak za takvu sliku smatra da su odgovorni i mediji.

"Slika koju mediji daju o budizmu ili hinduizmu je više slika miroljubive religije, dok je za sliku islama karakterističan fanatizam i agresivnost", kaže Polak u razgovoru za Dojče vele.

Samokritika muslimana

Slične razloge za strah od islama navodi i predsednik Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj Aiman Mazjek, koji kaže da u medijima često vidimo vrlo iskrivljenu sliku islama.

On kaže da se uvek i iznova prikazuju ekstremističke grupe, kao i da se jezički ne pravi u dovoljnoj meri razlika između religije i ekstremizma. Na primer nakon terorističkih napada na Bostonski maraton govorilo se o "islamskoj mreži" atentatora, kritikuje Mazjek, ali vidi razlog i za samokritiku.

"Muslimani bi sada trebalo još više da zasuču rukave, da se više uključe u ovo društvo i jasno pokažu da prihvataju ovu zemlju", naveo je Mazjak.

Već nekoliko godina uočljivo je nastojanje i politike i verskih zajednica da se pospeši dijalog različitih religija u Nemačkoj. Islamske zajednice u Nemačkoj od 1997. svakog 3. oktobra organizuju "Dan otvorene džamije". I jevrejske zajednice često pozivaju ne-Jevreje u sinagogu.

I u drugim zapadnim zemljama mnogo ljudi doživljava islam kao pretnju - tako se na primer u Izraelu izjasnilo 76 odsto ispitanika, u Španiji 60, u Švajcarskoj 50 procenta, a u SAD 42 odsto. Nasuprot tome, u Južnoj Koreji islam kao pretnju doživljava samo 16 odsto, u Indiji 30 procenata stanovnika.

Važnost stepena obrazovanja

Ipak, i među zapadnim zemljama ima onih u kojima se islam pozitivnije ocenjuje nego u Nemačkoj, na primer u Francuskoj, Velikoj Britaniji ili Holandiji. Za sociologa religije Detlefa Polaka važnu ulogu u tome igra stepen obrazovanja muslimana u tim zemljama.

"U Nemačkoj među doseljenicima ima malo onih sa visokim obrazovanjem. To veoma utiče na predstavu pre svega o muslimanima. U brojnim drugim zemljama, mogućnosti obrazovanja doseljenika su bolje nego u Nemačkoj, pa je tako i veći njihov udeo među uspešnim doseljenicima", naveo je Polak.

Ipak, istraživanje dolazi i do jednog ohrabrujućeg rezultata: velika većina hrišćana, muslimana i ateista u Nemačkoj uverena je da je demokratija dobar oblik vladavine - kod muslimana i ateista tako misli 80 odsto, kod hrišćana 90 procenata ispitanika.

Većina ispitanika u svim grupama zalaže se za razdvajanje politike i religije.