Josipović: Jasenovac se ne sme ponoviti!

Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravdeno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude isprika za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i isprika za drugi zločin, istakao je predsednik Hrvatske

On je dodao da mržnja nikad ne sme da bude opravdanje za novu mržnju ili zločin. "Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravdeno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude isprika za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i isprika za drugi zločin", istakao je Josipović na obeležavanju 68. godišnjice proboja zatvorenika iz jasenovačkog logora.

Uz državni vrh Hrvatske, komemoraciji, koja je zbog poplava održana tri sedmice kasnije, prisustvovali su i predstavnici lokalne vlasti, diplomatskog kora, srpskih organizacija i antifašističkih udruženja. Predsednik Hrvatske je poručio da je savremena Hrvatska nastala u Domovinskom ratu i na junaštvu njenih branitelja, ali i na temelju antifašističke borbe.

"Savremena Hrvatska je demokratska i slobodarska zemlja čija je bit i sav politički i narodni indetitet nastao na antifašizmu, nasuprot ustaštva i nacizma. I to nikad ne smemo da zaboravimo", naglasio je Josipović. Naglasio je da su u Jasenovcu ubijani nevini ljudi koji su mučeni, izgladnjivani i ubijeni samo zato što su bili Srbi, Romi, Jevreji, Bošnjaci ili Hrvati nepodobni ustaškom režimu. "Nažalost istorija pokazuje da se uvek i ponovo javljaju ljudi i pokreti koji bi vladali nasiljem i zlom, koji bi terorom, zločinom i smrću držali u pokornosti druge ljude, koji bi zatrli one koji su druge vere ili nacije. I nijedan narod, nijedna država ili vreme nisu imuni od opasnosti da se u njihovim nedrima pojavi takvo zlo", upozorio je Josipović.

Prema njegovim rečima, treba se sećati onih koji su pobedili zlo: antifašista, partizana i svih onih koji su Hrvatsku svrstali u redove pobednika nad fašizmom i nacizmom, pobednika u Drugom svetskom ratu. "Ogromna većina Hrvata bila je na strani antifašizma i zajedno sa slobodarima, pripadnicima drugih naroda pobedila je nacizam, fašizam, ustaštvo, četništvo i sve druge koji su služili zlu. I tim ljudima dugujemo zahvalnot i poštovanje", zaključio je hrvatski predsednik.

Predsednik Sabora Josip Leko podsetio je da se ovogodišnja komemoracija odvija uoči ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, kao i da je na putu Hrvatske ka društvu evropskih, demokratskih vrednosti bilo je padova, među kojima je najveći bio "NDH čiji je sramotni i pogubni rezultat bio koncentracioni logor Jasenovac". Leko je rekao da u ime Sabora i svoje lično ime žrtvama Jasenovca izražava najdublji pijetet i poštovanje.

Izaslanik premijera i ministar rada Mirando Mrsić ocenio je da je spomen na proboj zatvorenika iz koncentracionog ustaškog logora Jasenovac spomen na patnju, ali i na hrabrost. "Ovo je upozorenje na ono što se u našoj prošlosti događalo i ne sme se zaboraviti zbog onih koji se usude relativizovati događaje u Jasenovcu, koji licitiraju brojkama i pokušavaju da pokažu da su svi bili isti", naglasio je Mrsić.

Predsednica Saveta Spomen-područja Jasenovac Katica Sedmak rekla je da je dosad utvrđeno poimenično da je ubijeno 83.301 osoba na deset lokacija jasenovačkog kompleksa, među kojima više od 20.000 žena i 20.101 dete do 14 godina. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović uručio je danas odlikovanja Reda Stjepana Radića živim učesnicima proboja Iliji Ivanoviću, Ješui Abidunu i Bazilu Zukoli, a Javnoj ustanovi Spomen područje Jasenovac Povelju Republike Hrvatske. Posle svečane komemoracije, položeni su venci u podnožju spomenika Cvet, koji je projektovao beogradski arhitekt Bogdan Bogdanović, a zatim je održana i molitva.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatočenja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške Nezavisne države Hrvatske (NDH). U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški. Na dan proboja 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.