OTKRILA U MUZEJU: Posle 70 godina pronašla dnevnik svog dečka

Dejvis je videla ono što je Džouns napisao, ali tek 70 godina kasnije, kad je slučajno ugledala dnevnik na izložbi u nacionalnom Muzeju Drugog svetskog rata. Ona s e i više nego iznenadila kada je videla dnevnik dvadesetdvogodišnjeg momka.

Kustos Erik Rivet dozvolio joj je da vidi dnevnik izbliza. Ona je stavila obavezne bele rukavice kako bi se papir zaštitio od mrlja. Rivet je objasnio da je ovo prvi put u 17 godina karijere kao kustosa da je neko pronašao nešto o sebi u dokumentu koji je izložen u muzeju.

Oni su se upoznali davne 1941. godine u srednjoj školi.

"On je igrao košarku a ja sam tada bila navijačica", ispričala je Dejvis i dodala da je od njega dobila prsten ali da nisu bili vereni.

Njih dvoje su bili zajednoi kroz celu srednju školu a zajedno su otišli i na matursko veče.

Džouns je počeo da piše svoj dnevnik još dok je bio redov u San Dijegu, nešto manje od godinu od dana kada je poginuo. Dnevnik je naslovio kao: "Moj život kao pripadnika odreda marinaca američke vojske". Napisao je da je sve što piše posvećeno njegovoj ljubavi Lauri Mej Dejvis, koja mu ispunjava srce. Tada je i napisao, kao poslednju želju, da ko god nađe dnevnik da joj preda

Nakon njegove pogibije dnevnik je navodno dospeo u ruke njegove sestre koju Laura Mej nije dobro poznavala. Dnevnik je 2001. godine muzeju predao Robert Hant, Džounsov nećak. On je ispričao ispričao da ga je dobio nekoliko godina nakon ujakove smrti, ali se zabrinuo da bi, ako bi dao dnevnik Lauri Mej, to prouzrokovalo probleme u njenom braku.

Ona s druge strane tvrdi da to ne bio problem i dodala da su njen suprug i Tomi bili dobri prijatelji. Ona se 1945. godine udala , a kad je čula da Hant sakuplja predmete iz rata kako bi ih poklonio muzeju, ona mu je dala fotografije i prsten koji je dobila na poklon od Džounsa.

Kad je došla kući iz muzeja, Lauru je dočekalo iznenađenje - na njenu adresu stigla skenirana kopija dnevnika.