Nisam ja heroj, spasao me je Gospod Bog, al' i sekirica, posvedočio na mestu „zločina“ Kuriru svetski poznati Hercegovac, koji je golim rukama ubio medveda od 120 kila

GACKO - Za gušu pa o zemlju!
Očekivao sam da gore, pod planinom, sretnem diva od dva i po metra, kad ono - prosečan Hercegovac. Metar i osamdeset, 118 kilograma. Samo šake, one kojima je udavio mečku - ko lopate! Ja da sastavim moje tri - jedna Blažova!

Mirno spava

- I prošle, i pretprošle i one prethodne noći dobro sam spavao! Da vidiš - još je nisam sanj‘o, i mislim i da neću. Bilo pa prošlo - ispričao mi je prekjuče na planini Volujak Blažo kad sam ga upitao sanja li noću okršaj s medvedom, budi li se obliven znojem od straha.

Prošlo je sedam dana otkako je na planini golim rukama, pomažući se pomalo i sekiricom, Blažo zadavio opasnu životinju, i za to kratko vreme postao je popularan širom planete. Amerikanci su mu čak nadenuli nadimak „Čak Noris“, međutim, Blažo Grković iz sela Vrba kraj Gackog ostao je onaj stari.

- Ma kakav ja junak! Nemojte se sprdati sa mnom! Mene je spasao Gospod Bog, mada, istina je, pripomogla mi je malo i sekirica koju sam tog dana poneo sa sobom - kaže on.

Onog dana kad je na sedam, osam metara od sebe ugledao mečku kako u punom trku, iskošene glave i iskeženih zuba, juriša na njega, Blažo se u prvom trenu oprostio od života.

- Samo sam zamislio da će me čitavog pojesti, da od mene neće ni komad mesa ostati i da me nikad niko neće naći - opisuje Blažo početak epskog okršaja na planini.

Međutim, već narednog trena probudio se Hercegovac u njemu.

Borba na život i smrt

- Potegnem ti ja sekiru pa mečku, koja me zubima već zgrabila za nogu, tresnem pravo iza vrata, ona ti posrnu, a ja joj skočim na leđa... Ona da ustane, ja ne dam, izvijala je glavu, ujedala me, a ja ti je dograbim levicom za gušu i nisam puštao dok nisam osetio da više ne diše. Istina, kad sam pustio grkljan, bilo me stra‘ da ne ustane, šta ću onda - priča dalje Blažo.

Kad je sve bilo gotovo, kad je on sa slomljenom levom rukom, izujedanom do kostiju, sa 11 ujeda na nogama i 32 na rukama, pao na jednu stranu, a mrtva mečka ostala da leži kraj njega, Blažu bi žao.

- Jeste, svega mi! Bilo mi je žao mečke, iako je samo koji minut ranije bilo - ili ona ili ja, iako mi je bilo jasno da jedno od nas dvoje borbu neće preživeti - kleo mi se prekjuče na planini Blažo, dok je okolo uveliko padao sneg, kao usred zime.

Preživeo i minu

Pre dvadesetak godina, za vreme rata, Blažo se našao na traktoru koji je naleteo na minu. Kada je ona eksplodirala, čovek koji je bio s Blažom na mašini doživeo je teške povrede ruku i nogu. Blažo je odleteo s traktora 15 do 20 metara i ništa mu nije bilo. Pre nekoliko godina, kada je polomio nogu u peti, Blažo nije ni hteo da ide lekaru, nego je od gvožđa napravio neku vrstu proteze i tako je hodao. Bolelo ga je do suza, ali on se nije dao - rekao je Blažov prijatelj Rade Đirić.

Još jedan medved bio u blizini

Kad je mečka jurnula na mene i zgrabila me zubima za nogu i dok sam je gađao sekiricom, na deset metara od nas ugledao sam drugog medveda, mužjaka. Sreća, nije se ni osvrnuo. Mečka je imala oko 120 kilograma, teška kao i ja. Da me je mužjak napao, ko zna šta bi bilo sa mnom - rekao je Blažo, koji je juče bio u bolnici u Foči na previjanju i kome junačke rane lagano zarastaju.