Jedna od pikanterija jeste i da je Šaulić tražio da ga Naserovi borci čuvaju prilikom prvih gostovanja u BiH
Ne propustite...DruštvoOrić: Šešelj hteo da prebije Jovicu Stanišića u Hagu!

SARAJEVO - Zdravko Čolić nije hteo da dođe da peva u Tuzlu dok mu Naser Orić nije garantovao bezbednost, otkriva knjiga o nekadašnjem komandantu muslimanskih jedinica iz Srebrenice Naseru Oriću, čiji je autor Avdo Huseinović.

Knjiga je izazvala veliku pažnju u bosanskoj javnosti, a objavljen je i odlomak iz knjige „Od Gazimestana do Haga i nazad".

Između ostalih, Orića je navodno zvala i Brena kada je trebalo da održi koncert u Sarajevu 30. maja 2009. godine, a jedna od pikanterija jeste i da je Šaban Šaulić tražio da ga Naserovi borci čuvaju prilikom prvih gostovanja u BiH
U knjizi bivši policijski specijalac i tadašnji telohranitelj predsednika Srbije Slobodana Miloševića govori o 1995. godini i neuspeloj deblokadi Sarajeva zvanoj „Operacija T".

"Video sam da to neće izaći na dobro. Svi su bili nekako sigurni u sebe, kao da će Srbi sami otići bez borbe sa brda oko Sarajeva. Ja sam im rekao: "Jedino ih možete oterati tako što ćete ih napasti tamo gde se ne nadaju... Nisu Srbi imali toliko ljudstva, a kad ih napadneš gde te ne očekuju, onda je rasulo, jer svako se bori za svoju familiju.

Videlo se to na primjeru "Oluje" u Hrvatskoj koliko su Srbi ranjivi i slabi kad ih iznenadiš." O konju i šećeru
Orić potom nastavlja i kako se pročula priča, koja je opet plasirana iz Srebrenice, „kako je moj konj jeo šećer, a da ga narod nije imao; pa da je neko dete reklo voleo bih biti Naserov konj, jer on uvek ima šećera". Jednom me i rahmetli Alija Izetbegović upitao: „Jesi li stvarno hranio svog konja šećerom, dok borci nisu imali čime zasladiti mleko i čaj?" Ja sam odgovorio: „Jesam, a koliko su goriva, predsedniče, potrošili vaši komandanti u Sarajevu, Tuzli i Zenici vozajući skupocene džipove? Moj konj je morao da jede šećer, jer je bio jedino prevozno sredstvo.

Predsedniče, mi nismo imali automobile, a reljef je takav da samo na konju možeš doći. Nema puteva, nema vozila, nema goriva. Samo na konju možeš obići liniju. E sad, pogledajte koliko su pojedini Vaši „komandanti u papučama" potrošili tona goriva vozajući se u Sarajevu i drugim gradovima, a mnogi od njih su "jedino četnike videli u filmu Bitka na Neretvi". Samo uporedite, to bar nije teško. Proverite kod nekog veterinara koliko uopšte jedan konj sme da pojede šećera, ne sme više od količine koja može u šaku da stane. Taj konj je bio jedino prevozno sredstvo komandanta divizije".