U Siriji već bukti građanski rat, a Egipat ide u tom pravcu. Mi bismo voleli da egipatski narod izbegne takvu sudbinu, izjavio je predsednik Rusije

KAIRO - Posle nasilja zbog političke krize u Egiptu u kome je život izgubilo najmanje 37 ljudi, a više od 1.400 ranjeno, već se postavljaju pitanja da li ta zemlja, poput Sirije, srlja u građanski rat.

Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da Egipat ide u tom pravcu i upozorio je na opasne sukobe pristalica i protivnika svrgnutog predsednika Muhameda Morsija, dok su Sjedinjene Američke Države juče izrazile zabrinutost zbog nasilja u Egiptu i pozvale sve strane da se uzdrže od nasilja.

Sličan stav stigao je u petak i iz kabineta generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-muna, gde kažu da je potrebno da se što pre sve vrati u mirne vode, uz civilnu demokratsku kontrolu vlasti.

Američki državni sekretar Čak Hejgel je u petak i subotu tri puta razgovarao sa šefom egipatskih oružanih snaga, ističući potrebu "mirne građanske tranzicije Egipta", saopštio je danas Pentagon.

Bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe Amos Jadlin je nešto optimističniji i smatra da će "homogenizovana egipatska populacija" koja podržava armiju, sprečiti da zemlja uđe u građanski rat.

Mogućnost izbijanja građanskog rata je, smatra on, mala, jer je egipatski narod jedinstveniji u odnosu na situaciju u Siriji i stoji uz armiju.

Prema njegovim rečima, ne postoji mogućnost da vojska otvori vatru na civile.

Jadlin smatra da Muslimanska braća imaju dve mogućnosti - ili da slede mapu puta koju je postavila opozicija ili da se kroz politički proces ponovo vrate na vlast. Postoji još jedna opcija, kako je kazao - da se bore za vlast u ime Alaha, u stilu Al-Kaide.


Što se tiče situacije na Sinajskom poluostrvu, gde je u porastu nasilje nakon smene predsednika Morsija, Jadlin smatra da je bezbednost u toj oblasti pogoršana još u vreme vladavine bivšeg predsdednika Hosnija Mubaraka.

Jadlin ističe još jedan momenat, a to je da će egipatska armija sada moći slobodnije da se obračunava s ekstremnim islamističkim grupama na Sinaju, jer, za razliku od vlasti pod Morsijem, sada će moći da oseti da ima i političku podršku za svoje akcije.

Vojno svrgavanje demokratski izabranog predsednika Morsija, udarac je za pokret Hamas u palestinskoj oblasti Gaza, citirao je u subotu izraelski Vojni radio izjavu izraelskog ministra za javnu bezbednost Jicaka Aharonoviča.

On je podsetio i da je Izrael uspostavio dobre odnose sa Egiptom u vreme kada je na čelu te države bio Morsi.

"U Siriji već bukti građanski rat, a Egipat ide u tom pravcu. Mi bismo voleli da egipatski narod izbegne takvu sudbinu", izjavio je Putin tokom posete Kazahstanu, preneo je AFP.

Rusko ministarstvo spoljnjih poslova ranije je apelovalo na sve strane u egipatskog političkoj krizi da pokažu uzdržanost.

Danas se na tu temu oglasio i bivši britanski premijer Toni Bler koji je izneo stav da egipatska vojska nije imala drugog izbora nego da svgne s vlasti islamističkog predsednika Morsija.

Da to nije urađeno, piše Bler u današnjem "Observeru", jedina alternativa za vojsku je bila da pusti da Egipat ode u haos.

Bler je, podseća Rojters, bio bliskoistočni izaslanik ispred SAD, Rusije, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Vojska je svrgla s vlasti Morsija u sredu, nakon velikih protesta protiv njegove vladavine, a nakon toga je u protestima širom zemlje poginulo nekoliko desetina ljudi.

"Ne možemo dozvoliti da se Egipat raspadne", napisao je Bler i dodao da Zapad treba da podrži egipatsku demokratsku tranziciju.

Pored toga, Bler smatra da zapadne zemlje imaju odgovornost da rade na uspostavljanju mira u široj oblasti Bliskog istoka.

Vođa liberalne opozicije Mohamed El Baradej založio se za ulazak pokreta Muslimanska braća u političku budućnost Egipta, u intervjuu medijima koji je dao pre nego što njegova kandidatura za premijera nije dobila "zeleno svetlo".

Dobitnik Nobelove nagrade za mir - El Baradej rekao je, za nemački "Špigl", da pripadnike Muslimanske braće svrgnutog predsednika Morsija ne treba tretirati kao kriminalce.

"Zalažem se za uključenje Muslimanske braće u proces demokratizacije", rekao je on.

"Niko ne treba da bude doveden pred sudiju bez ubedljivih razloga. Prema bivšem predsedniku Morsiju treba da se dostojanstveno ophodi", rekao je El Baradej i dodao da su takvi principi "preduslovi za nacionalno pomirenje".

Iran je u svojoj današnjoj prvoj zvaničnoj reakciji na vojno svrgavanje Morsija nazvala taj čin nedopustivim, prenela je državna agencija IRNA.

Portparol iranskog ministra spoljnih poslova Abas Aragči je, kako je prenela IRNA, izjavio da Morsijeve pristalice ne treba da odustanu od svojih zahteva da on bude vraćen na vlast.

Aragči je rekao i da o funkciji predsednika ne treba da odlučuje "ulica".

"Islamisti i revolucionari ne treba da budu frustrirani, jer za arapskim prolećem može da uslede vruće leto i hladna zima", dodao je Aragči.

On, međutim, vojnu intervenciju u Egiptu nije nazvao pučem, prenela je agencija AP.

Morsi je okončao period diplomatskog zahlađenja sa Iranom, duži od tri decenije nakon Islamske revolucije u toj zemlji 1979. godine.