Novčani deo nagrade iznosi 200 najnižih cena rada u Crnoj Gori, odnosno 11.000 evra

PODGORICA - Najveće državno priznanje Crne Gore - Trinaestojulska nagrada danas je u Podgorici uručena politikologu Radulu Kneževiću i književnicima Iliji Lakušiću i Gojku Čelebiću.

Odluku žirija o ovogodišnjim laureatima ranije je kritikovalo više pojedinca i organizacija.

Članovi Dukljanske akademije, Matice crnogorske i SUBNOR ocenili da se radi o antidržavnom činu, posebno kritikujući odluku žirija da se nagrada dodeli Lakušiću i Čelebiću, jer su poznati po, kako su naveli, anticrnogorskom ponašanju.

Ta udruženja su navela da su Lakušić i Čelebić uporni borci protiv države Crne Gore i negatori crnogorske nacije.
Kritici žirija pridružio se i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, koji je predlagao da ove godine ne bude dodele nagrade, ali ta inicijativa nije naišla na podršku većine na Kolegijumu predsednika Skupštine Crne Gore.

Iako je, po zakonu, Krivokapić danas trebalo da uruči nagrade, on je izbegao da to uradi pošto se nalazi u poseti Srbiji, pa je priznanja laureatima uručio potpredsednik crnogorskog parlamenta Suljo Mustafić.

Žiri u sastavu Dragan Vukčević, Predrag Ivanović, Dragan Koprivica, Andrej Nikolaidis i Milenko Popović odlučio je da Knežević dobije nagradu za knjige “Politička kultura” i “Politička teorija anarhizma”, Lakušić za poetsko četvoroknjižje “Bitka na tastaturi”, “Ljubio sam život kao da je moj”, “Mala noćna lirika” i “Dva Petra”, a Čelebić je nagrađen za knjige “Vjetrenjače Evrope” i “Dostojevski i Zapad”.

Novčani deo nagrade iznosi 200 najnižih cena rada u Crnoj Gori, odnosno 11 hiljada evra. Trinaestojulska nagrada dodeljuje se kao godišnje priznanje građaninu ili državljaninu Crne Gore, grupi osoba ili pravnom licu koje ima sedište na crnogorskoj teritoriji, za dela ili ostvarenja u svim oblastima rada i stvaralaštva, koja su od izuzetnog značaja za državu.

U Crnoj Gori, nizom prigodnim manifestacija i svečanosti, danas i sutra biće obeležen 13. jul - Dan državnosti.
Dan državnosti se obeležava u znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. kada je narod Crne Gore počeo ustanak protiv fašizma.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović prirediće večeras u cetinjskom Plavom dvorcu prijem, povodom Dana državnosti.
Na prijem su pozvani predstavnici političkog, kulturnog i javnog života, kao i diplomatskog kora i međunarodnih organizacija u Crnoj Gori.