Ako Rusija i Amerika jednog dana uopšte budu vojevali biće to „beskontaktni rat“ u kojem će biti u prednosti onaj koji ima brže i preciznije oružje

Ako Rusija i Amerika jednog dana uopšte budu vojevali biće to „beskontaktni rat“ u kojem će biti u prednosti onaj koji ima brže i preciznije oružje. Zbog toga dve velesile ulažu ogroman novac u modernizaciju oružja jer će nekadašnji rovovski način ratovanja otići u istoriju ili će biti zastupljen samo u lokalnim, „komšijskim“ sukobima.

Zamenik ruskog ministra odbrane Jurij Borisov, zadužen upravo za modernizaciju naoružanja, izjavio je nedavno da će Rusija kroz nekoliko godina imati superbrzo visokoprecizno oružje. Analogno oružje razrađuju ubrzanim tempom i glavni konkurenti Amerikanci, koji planiraju da ga dobiju u periodu od 2018. do 2025. godine.

- Bilo bi glupo da mi sedimo i dremamo, jasno je da i mi radimo na daleko bržem i mnogo preciznijem naoružanju - kaže Borisov. On dodaje da su razrada i pravljenje takvog naoružanja vrlo skupo i mnogo je jeftinije napraviti efikasne sisteme za borbu protiv neprijateljskih raketa.

Prema Rogozinu, Rusiji prete pet opasnosti. Prva je konflikt sa zemljom čiji je tehnološki nivo viši nego Rusije.
Takav rat bi se vodio „bez kontakta“. Druga opasnost dolazi od toga da neprijatelj sličnih mogućnosti kao Rusija, na vreme skoncentriše snage i stekne prednost na važnim delovima fronta. Treća opasnost su lokalni ratovi slični onima u Avganistanu i Čečeniji kao i suprotstavljanje terorizmu. Četvrta opasnost je slaba zaštita veoma dugačke ruske granice. Peta opasnost bi mogla biti zaoštravanje borbe za resurse na Arktiku gde ruski objekti za dobijanje nafte i gasa mogu biti napadnuti od diverzanata.

Da bi ilustrovao koliko je važno ulagati novac u moderno naoružanje, ruski potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin je na jednoj konferenciji u Moskvi kazao da više od deset godina u SAD rade na koncepciji udara sa oružjem koje ne nosi atomske glave ali može da uništi osnovne infrastrukturne objekte. Jedna američka „ratna igra“ navodno je pokazala da SAD mogu za prvih šest sati rata da unište do 90 posto ruskih raketa.

- Lani je u Pentagonu bila diskusija u kojoj su tamošnji eksperti tvrdili da pomoću tri i po do četiri hiljade visokopreciznih raketa SAD mogu za šest sati da unište osnovnu rusku infrastrukturu pa posle toga Rusija ne bi mogla da pruži otpor - ispričao je Rogozin.

Ova njegova „šok informacija“ pre svega je bila namenjena - domaćim skepticima! Naime, u Rusiji nije mali broj opozicionara koji smatraju da bi bilo korisnije za zemlju da se novac uloži u „potrebnije programe“, a ne u vojsku. Tako misli i Aleksej Kudrin, bivši ministar finansija Rusije, koji je i došao u sukob sa Dmitrijem Medvedevom upravo zbog različitih stavova oko vojnog buxeta.

Rogozin kaže da se američkoj opasnosti može suprotstaviti samo tako što će se napraviti autonomno oružje koje ne zavisi od savremenih telekomunikacijskih tehnologija koje mogu biti za par minuta izbačene iz rada. Dakle, Rusiji je potreban tehnološki skok u raketnom i atomskom programu, ističe Rogozin koji ne skriva da u modernim tehnologijama Rusija zaostaje u odnosu na Ameriku i najrazvijenije zapadne zemlje, ali se to može nadoknaditi tako što će se koncentrisati svi naučni potencijali. Upravo sada on i rukovodi vojnoindustrijskim sektorom kao što je u vreme Staljina to radio Lavrentije Berija.

Upozoravajuća Rogozinova analiza dobila je veliki publicitet i uzbudila mnoge. Reagovali su i iz Ministarstva odbrane Rusije.

- Nijedna država na svetu ne može danas da udari na Rusiju, a da ne bude kažnjena. Nemoguće je uništiti u kratko vreme 90 odsto naših strateških atomskih snaga. Atomski arsenal Rusije ostaje garant bezbednosti zemlje - izjavio je zamenik ministra odbrane RF Anatolij Antonov.

Ruski potencijalni protivnici odlično znaju da je dovoljno da do njih doleti i samo deset posto raketa sa atomskim glavama koje bi tu teritoriju pretvorile u pakao. Ne govore slučajno raketni eksperti da zemlju koja ima dvesta raketa sa atomskim glavama niko ne sme da napadne.