Bredli Mening, koji se tereti za odavanje poverljivih podataka Vikiliksu, kriv po većini od 21 tačke optužnice, ali ne i za najozbiljniju - pomaganje neprijatelju

VAŠINGTON - Sudija američkog vojnog suda presudila je danas da je vojnik Bredli Mening, koji se tereti za odavanje poverljivih podataka Vikiliksu, kriv po većini od 21 tačke optužnice, ali ne i za najozbiljniju - pomaganje neprijatelju.

Sudija Deniz Lind saopštila je da Mening, optužen za najveće odavanje poverljivih informacija u američkoj istoriji, jer je poslao najmanje 700.000 dokumenata Vikiliksu, nije kriv za najtežu optužbu, pomaganje neprijatelju, prenele su agencije. Da je proglašen krivim i za ovu optužbu, Meningu bi pretila doživotna robija, plus 154 godine zatvora.

Bivši analitičar obaveštajne službe Mening (25) rekao je da nije verovao da će informacije koje je obelodanio ugroziti vojnike u Avganistanu i Iraku ili nacionalnu bezbednost. U završnoj reči na suđenju Meningu, vojni tužilac major Ešden Fejn, rekao je da on predstavlja "neodgovornog, sebičnog izdajnika", koji je znao da će neprijatelji Amerike doći do dokumenata koje je predao Vikiliksu.

On je naveo da je Mening prošao obuku i da je zbog toga znao da dokumenta koja predaje mogu da dospeju i u ruke terorista. Mediji ocenjuju da bi ishod presude Meningu mogao da utiče i na krivični proces protiv Edvarda Snoudena, ako on ikada bude izručen Sjedinjenim Američkim Državama.