Vojnik koji je preko sajta Džulijana Asanža obelodanio američke poverljive podatke dobio više od 100 godina robije

VAŠINGTON - Za neke izdajnik, za druge heroj.
Američki službenik Bredli Mening (25), koji je sajtu Vikiliks odao tajna dokumenta vlade SAD, čime su obelodanjeni neki od najvećih američkih diplomatskih i vojnih poverljivih podataka, osuđen je na više od 100 godina zatvora, tačnije doživotnu robiju, zbog špijunaže.

Mening je tokom suđenja na vojnom sudu u Fort Meadeu u Merilendu priznao da je razotkrio strogo čuvane informacije, ali je negirao da je pomagao neprijateljima Amerike, poput Al Kaide, za šta ga je teretila jedna od ukupno 22 tačke optužnice.

Saradnja s neprijateljem

Mening je bio američki obaveštajni analitičar, pa je na taj način imao pristup mnogim tajnim podacima SAD. U jednom trenutku dao je čak stotine hiljada dokumenata obeleženih oznakom „top-sikret“ Džulijanu Asanžu, osnivaču sajta Vikiliks, čime su oni predstavljeni celom svetu. Zbog toga je Mening uhapšen u Iraku 2010, gde je služio svojoj zemlji. Proveo je više nedelja u adaptiranom zatvoru u Kuvajtu, Kemp Arifjanu, a zatim je prebačen u Ameriku.

Optužen je za prestupe poput neovlašćenog posedovanja i korišćenja materijala obaveštajne službe, krađu i kršenje propisa u vezi s upotrebom kompjutera i interneta. Najteža tačka optužnice odnosi se na njegovu saradnju s neprijateljima, jer je, prema tvrdnjama tužioca Ašdena Fajna, Meningovo obelodanjivanje tajni SAD omogućilo pripadnicima terorističke organizacije Al Kaide i Osami bin Ladenu da dođu do poverljivih informacija o njima. Fajn je istakao da je na taj način američki bivši obaveštajac teško naudio sigurnosnom sistemu svoje zemlje i ugrozio život svog naroda.

Dobre namere

- On nije bio nevina mlada duša, već obučeni vojnik sa znanjem, sposobnošću i željom da naudi SAD - naglasio je Fajn. S druge strane, Meningov advokat Dejvid Kumbs tvrdio je tokom odbrane da je njegov klijent imao samo dobre namere kad je došao u obaveštajnu službu, ali da je naivno postupio iz razočaranja zato što je 2009. premešten u Irak. On je istakao da je Mening sve radio bez zle namere i da nipošto nije sarađivao s neprijateljima Amerike.

Optuženi je na saslušanju rekao da je dokumenta poslao Vikiliksu jer je želeo da započne javnu debatu o spoljnoj politici i vojnim akcijama SAD u svetu. On je istakao da je birao dokumenta tako da ona ne mogu da naude nacionalnoj bezbednosti.

dzulijan-asanz.jpg
Foto: Reuter

Dao 700.000 dokumenata

Bredli Mening dao je Džulijanu Asanžu ukupno 700.000 dokumenata. Među njima je i jedan na kojem se nalazi grafički prikaz akcije američkog helikoptera „apač“ iz 2007. u iračkom glavnom gradu Bagdadu. Tad je poginulo na desetine nedužnih ljudi. Pored toga, otkrio je i 470.000 izveštaja s bojnih polja u Avganistanu i Iraku i 250.000 tajnih veza između Vašingtona i različitih ambasada širom sveta.

Mening je borac za pravdu

Veliki broj građana okupio se u znak podrške Meningu ispred suda u kojem se vodi njegov postupak, noseći transparente s natpisima: „Sloboda za Meninga“, „Zaustavite ovaj rat“ i „Otkrijte laži“. Prema njihovim tvrdnjama, ukoliko Mening bude osuđen na doživotnu robiju, to će biti veliki udarac za slobodu medija u SAD i pretnja budućim službenicima da obelodane potencijalne laži i greške vlade.