Spkinje, Bosanke, Bugarke, Ukrajinke svedoče o ropstvu, iživljavanju makroa i bezizlaznosti

U Bosni i Hercegovini u većini registrovanih slučajeva trgovine ljudima se vrbuju maloletnice iz porodica sa jednim roditeljem, pretežno majkom, koje su u stanju socijalne potrebe ili su na neki drugi način ranjive, zatim decu iz siromašnih porodica pa čak i osobe sa invaliditetom.

Malo je slučajeva kada devojke uspeju da se izvuku iz kandži prostitucije i nastave sa normalnim životom. Ona je kao šesnaestogodišnjakinja iz siromašne porodice na prevaru odvedena iz BiH u Italiju i prodata. Deset godina je prisiljavana na prostituciju...njeni vlasnici su se menjali, život joj je pretvoren u pakao, a kako je napisala, jedini spas bila je smrt.

"Debeli čovek koga su zvali Toni, prodao me u drugi grad. Bila sam u jednom noćnom baru plesačica i prostitutka. Do iznemoglosti. Stalno sam živela u strahu da će me ubiti, jer su mi pretili da, ako se ikome požalim, da ću nestati. Više nisam imala ni osećaj ljubavi za moje u Bosni. Samo sam želela da umrem, a nisam imala hrabrosti da oduzmem sebi život. Dvadeset i šest godina, a postala sam stara. Jedna ulična racija i mene je pokupila. Našla sam se u policijskoj stanici. Potražila sam od njih pomoć", napisala je ova mlada devojka koja je uspela da se vrati kući u BiH i nakon nekoliko godina rehabilitacije, i normalnom životu. Mnoge druge devojke nisu imale sreće kao ona.

"Sve počinje kroz vrbovanje u lance organizovane prostitucije navikavanjem potencijalnih žrtava na uzimanje alkohola i droga, kroz vršnjačko druženje i rano stupanje u seksualne odnose maloletnica nakon čega žrtve postanu predmet ucena. Mnoge maloletnice se snimaju u situacijama koje nisu društveno prihvatljive, pa se ti snimci koriste kao ubitačno oružje za ucene i nagovaranje na maloletničku prostituciju”, naveli su iz Ministarstva.

U UG Nova generacija iz Banjaluke dosta pažnje posvetili su deci koja su bili ili su potencijalne žrtve trgovine ljudima, najviše kroz rad "Prihvatilišta za decu zatečenu u skitnji i prosačenju", i rad "Dnevnog centra za decu ulice".

Izvršna direktorka ovog udruženja Maša Mirković objašnjava da je seksualna eksploatacija vrlo česta pojava u našem društvu. Ona naglašava da je jako teško doći do dokaza koji ukazuju na ovaj vid eksploatacije, ali ono što je važno znati jeste da se trgovina ljudima ne odvija samo preko granica BiH nego i unutar nje, te da je jako bitno raditi na rahabilitaciji ove dece.

"Posledice su vrlo teške i traumatiče kako za decu tako i za odrasle, ali se kroz rad stručnjaka koji su obučeni za rad sa žrtvama nasilja i seksualne eksploatacije mora neprestano raditi na njihovoj rehabilitaciji i resocijalizaciji", kaže Mirkovićeva i dodaje da su slučajevi trgovine ljudima obično prekogranične prirode.

"Bosna i Hercegovina je u uglavnom zemlja tranzita ili odredišta za žrtve koje dolaze iz zemalja Istočne Evrope. Međutim, u proteklih nekoliko godina se javio novi fenomen u Bosni i Hercegovini, a to je trgovina ženama i devojkama koje se vrbuju u lance trgovine ljudima na lokalnom nivou u cilju seksualne eksploatacije u drugim delovima zemlje. Dok je broj identifikovanih stranih žrtava u stalnom opadanju, broj građanki Bosne i Hercegovine koje su identifikovane kao žrtve trgovine ljudima unutar granica Bosne i Hercegovine je u stalnom porastu. Ogromna većina žrtava trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini se vrbuje i postaju predmet trgovine u cilju seksualne eksploatacije", naglasila je Mirkovićeva.

Stejt department
U poslednjem izveštaju Stejt departmenta navedeno je da je BiH izvor, odredište i tranzitna tačka za trgovinu muškarcima, ženama i decom, žrtvama seksualne eksploatacije i teranja na prisilni rad.
"Žene i devojke državljanke BiH su u raznim motelima, privatnim stanovima i na benzinskim pumpama širom zemlje podvrgnute seksualnom zlostavljanju, a sve je veći problem i teranje na prisilno prošenje romske populacije od strane organizovanih kriminalnih grupa”, istaknuto je u izvještaju.

Osim državljana BiH, naglašeno je da su žrtve trgovine u svrhe seksualnog iskorištavanja državljani Srbije, Bugarske, Nemačke i Ukrajine, dok su žrtve iz BiH iskorištavane u Srbiji, Sloveniji, Makedoniji, Azerbejdžanu, Hrvatskoj, Španiji, Italiji i u još nekoliko drugih zemalja Evrope.

Posebno je zabrinjavajuće, kako se navodi u izveštaju, da decu žrtve prostitucije, prema entitetskom zakonodavstvu, tretiraju kao počinioce, a ne kao žrtve.