Zakonom, usvojenim u sredu, na crnu listu su stavljena preduzeća u sektoru rudarstva i građevinarstva, i u njemu se ističe da je cilj da se Iranu do 2015. potpuno onemogući prodaja nafte

VAŠINGTON - Predstavnički dom Kongresa SAD odobrio je nove sankcije Iranu koje se odnose na naftni sektor i druge industrije.

Zakonom, usvojenim u sredu, na crnu listu su stavljena preduzeća u sektoru rudarstva i građevinarstva, i u njemu se ističe da je cilj da se Iranu do 2015. potpuno onemogući prodaja nafte.

Naftna industrija se smatra najvećim izvorom prihoda za iranski nuklearni program. Sankcije uvedene prošle godine već su prepolovile izvoz nafte, ali Iran i dalje dobija milijarde dolara svakog meseca od izvoza nafte u Tursku, Kinu, Indiju i nekoliko drugih azijskih zemalja.

Administracija predsednika Baraka Obame je izražavala zabrinutost da bi nove sankcije mogle da ugroze pregovore o iranskom nuklearnom programu i želela je više vremena da proceni da li je novoizabrani, umereniji, predsednik Irana Hasan Ruhani spreman na kompromis i smanjenje aktivnosti na obogaćivanju uranijuma.

U usvojenom zakonu se ne pominje Ruhanijeva pobeda na izborima niti njegovo obećanje da će poboljšati odnose Irana sa svetom. On će zvanično stupiti na dužnost narednog vikenda.

SAD i druge zapadne zemlje veruju da je iranski nuklearni program namenjen pravljenju oružja, dok Teheran insistira da se koristi za proizvodnju energije i istraživanja.

Obama je Iranu dao vremena do sledeće godine da dokaže da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopsku namenu, dajujći prednost dilomatiji nad vojnom intervencijom u rešavanju problema.

Portparolka Stejt departmenta Mari Harf izjavila je novinarima da su sankcije ključni deo pritiska na Iran.

Obamina administracija, ipak, zabrinuta je zbog sadržaja zakona i trenutka njegovog donošenja. Ako je Ruhani spreman za kompromis, sankcije bi mogle da mu otežaju da ide u tom pravcu. Pored toga, mere koje se odnose na naftnu industriju bi mogle da budu posebno problematične, jer SAD možda neće moći da ih sprovedu.

Ako Kina, na primer, odluči da se ogluši o zahtev Vašingtona da prekine uvoz iz Irana, SAD bi morale, da bi primenile zakon, na crnu listu da stave i kineske banke i kompanije, rizikujući veću ekonomsku štetu, čak i za Amerikance. Ukoliko Vašington ne učini ništa, onda bi i druge zemlje mogle da ignorišu sankcije.