Japan: 68 godina od napada na Hirošimu
TOKIO - U Japanu se obeležava 68. godišnjica bombardovanja Hirošime, na koju su SAD 6. avgusta 1945. godine bacile atomsku bombu.
Desetine hiljada koji su se okupili u Hirošimi, u osam časova i petnaest minuta po lokalnom vremenu minutom ćutanja obeležili su trenutak kada je američki bombarder "Enola Gej" bacio atomsku bombu "Litl boj" na Hirošimu.
"Iz dubine duše želimo da pružimo utehu dušama žrtava i naglašavamo da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da eliminišemo to apsolutno zlo koje je nuklearno oružje i da izgradimo svet mira", rekao je gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui.
Grad je u napadu razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137.
Atomski napad na Hirošimu bio je praćen još jednim napadom tri dana kasnije na Nagasaki. Posledice su bile katastrofalne.
Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera sa visine od 9.400 metara.
Eksplodirala je iznad grada, na visini od oko 600 metara, izazvaši toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku oko 4,5 kilometara.
Samo na dan bombardovanja, u Hirošimi, koja je tada imala oko 300.000 stanovnika, poginulo je 70.000 ljudi.
Od pritiska užarenog vazduha i usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.
Bomba nazvana "Mali dečak" bila je rezultat višegodišnjeg napora da se u okviru američkog projekta "Menhetn" proizvede nuklearno oružje.
Vojska Sjedinjenih Država okupila je tadašnje istaknute fizičare i matematičare kako bi pretekla nacističku Nemačku u proizvodnji atomskog oružja.
Prvi put u istoriji, po odluci tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana, nuklearno oružje upotrebljeno je u ratu. Ti napadi su bili direktan povod za kapitulaciju Japana 15. avgusta 1945. godine čime je završen Drugi svetski rat.
Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je najmanje dva puta više umrlo od direktnih posledica radijacije, gladi i opekotina.
Gradovi Hirošima i Nagasaki su postali važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.
Japanci veruju da će svaku bolest ili nevolju savladati ukoliko uspeju da naprave hiljadu papirnih ždralova.
U tu priču vererovala je i ozračena od ekspolozije, devojčica Sadako Sasaki iz Hirošime. Napravila ji ih preko 900 pre nego ju je leukemija savladala.
Zato deca celoga sveta od dana njene smrti šalju, zajedno sa porukama miru, niske i niske papirnih ždralova.
One se kače na Spomenik miru u centru Hirošime posvećan maloj Sadako, ali i svim dečjim žrtvama rata.
Jeremić na komemoraciji u Hirošimi
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić izjavio je danas na komemoraciji u Hirošimi da će u septembru u Generalnoj skupštini UN biti održan prvi skup na visokom nivou posvećen nuklearnom razoružanju.
"Nadam se da će to biti značajan korak ka ostvarivanju našeg cilja da potpuno uklonimo nuklearno oružje, kako se patnje Hirošime i Nagasakija od pre 68 godina nikada više ne bi ponovile", rekao je Jeremić.
Učestvujući na komemoraciji povodom godišnjice američkog bacanja atomske bombe na Hirošimu 1945. Jeremić je rekao da se danas odaje pošta svim "žrtvama nezabeležene nesreće nanete ljudskom rukom" i izražava solidarnošt sa hibakušama, preživelima bombardovanja Hirošime i Nagasakija.
Ko se god našao ispred Memorijala mira u Hirošimi nije mogao a da ga ne preplave osećanja beskrajne patnje koje su osetili ljudi Hirošime i Nagasakija, stotine hiljada ljudi, žena i dece, koji su osetili nalet najdrestruktivnije naprave za ubijanje upotrebljene u ljudskoj istoriji.
Otpornost i dostojanstvo hibakuša je poslužila kao izvor velike inspiracije u naporima čovečanstva da oslobodi svet od nuklearnog oružja, rekao je Jeremić.
On je ukazao da su Ujedinjene nacije od svog osnivanja težile tom cilju.
Prva rezolucija koju je usvojila Generalna skupština pozivala je na eliminisanje atomskog oružja i "svih drugih vrsta oružja napravljenih za masovno uništavanje", rekao je Jeremić.
U godinama koje su sledile nuklearno pitanje je ostalo visoko na dnevnom redu i rezultiralo nekim značajnim dostignućima, kao što je Sporazum o zabrani nuklearnih proba.
Proteklih decenija napravljen je napredak u smanjenju ukupnog broja i sprečavanju širenja nuklearnog naoružanja, rekao je Jeremicjh i dodao da i pored toga nastavljamo da živimo pod senkom uništenja.
"Zbog toga verujem da moramo da nastavimo da držimo pažnju sveta fokusiranu na tu veliku opasnost po svetski mir", rekao je Jeremić.
Predsednik Generalne skupštine UN je prvi zvaničnik UN koji je od 2010. prisustvovao godišnjoj mirovnoj memorijalnoj ceremoniji u Hirošimi.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore