Džang Hongbing je pre četiri decenije prijavio vlastima svoju majku - da je kritikovala predsednika Mao Cedunga. Dva meseca kasnije, ona je streljana kao državni neprijatelj

PEKING - Posle četiri decenije griže savesti, jedan Kinez se izvinio jer je prijavio majku da je kritikovala Mao Cedunga. Ona je streljana, a izvinjenje je jedno od retkih.

Kao tinejdžer radikalizovan kineskom Kulturnom revolucijom, Džang Hongbing je pre četiri decenije prijavio vlastima svoju majku - da je kritikovala predsednika Mao Cedunga. Dva meseca kasnije, ona je streljana kao državni neprijatelj.

Danas, posle 40 godina života s grižom savesti, Džang je razbio tišinu koja decenijama vlada u Kini o mračnim vremenima javnom ispovešću.

Takva retka izvinjenja su dobrodošla u društvu kao mogući podsticaj na traženje kolektivnog ispitivanja savesti, ali ona ne nailaze na odobravanje partije čiji kritičari kažu da nije spremna da se suoči s vlastitom odgovornošću za istoriju.

"Pre, kada su svi bili poneseni događajima i niste mogli pobeći čak i ako ste hteli, bilo kakva vrsta ljubavi u meni je bila temeljno, nepovratno "formatirana"", rekao je Džang.

"Nadam se da iz mojih preispitivanja drugi ljudi mogu da shvate da je u to vreme situacija bila takva", dodao je on.

Kulturna revolucija od 1966. do 1976. koju je pokrenuo tadasnji vođa Mao Cedung da bi obezbedio vlast posle masovne gladi i umiranja u zemlji, izazvane katastrofalnom politikom Velikog skoka napred, nanela je bezbroj ličnih tragedija i bacila kinesko društvo u haos.

Mladi jurišnici "Crvene garde" zlostavljali su starije, bez obzira da li se radilo o funkcionerima, intelektualcija, susedima, rođacima. Vukli su ih ulicama s žutim kapama srama i terali da priznaju grehe na kolektivnim "seansama borbe". Domovi "izdajnika" su bili poharani, a mnogi su izvršili samoubistva.

Brojne žrtve crvenogardejaca su uhapšene ili ubijene, ali nema zvaničnih podataka o broju stradalih. Zapadni istoričari procenjuju da bi taj broj mogao da se kreće oko pola miliona samo u 1967.

Džang je prijavio svoju majku jer je kritikovala Maoa 1970. Vojnici su došli u njihovu kuću, napali je i odveli. Posle dva meseca, njeno ime je osvanulo na listama streljanih neprijatelja države.

Međutim, kako su se politički vetrovi menjali, nekoliko godina posle Kulturne revolucije, u vreme reformi i otvaranja, sud u Džangovoj rodnoj provinciji Anhui je u procesu rehabilitacija ukinuo i osudu njegove majke. Džang je tada počeo i sam da se preispituje.

"Nikada neću sebi oprostiti", kaže on danas.

Do sada se pojavio mali broj ovakvih javnih ispovesti, uglavnom poslednjih godina od kako su nekadašnji tinejdžeri ušli u svoje šezdesete godine života.

Ven Ćingfu iz centralne provincije Hunan naveo je upravo godine kao razlog svog priznanja u junu kada je napisao da je, sledeći naređenja, on jednom predvodio rulju u napadu na kuću jednog učitelja s čijim sinom se često igrao.

"Kad ostare, ljudi počnu da razmišljaju o prošlosti", rekao je on.

"Da se nisam izvinio sada, posle bi bilo kasno za obojicu."

Ven je postupio na vreme da vidi odgovor u vidu pisma žrtvine ćerke koje je poslala štampi u ime njene ostarele majke: "Oslobađamo vas vaše krivice."

Mnogi Kinezi su prihvatii ova izvinjenja, iako priče o tome u javnosti mogu da dovedu i do suđenja. U retkom procesu dešavanjima iz tog vremena sud u Džeđiangu je u aprilu osudio jednog čoveka od 80 godina na 42 meseca zatvora zbog ubistva koje je počinio 1967. kao gardejac.

Međutim, kako Komunistička partija nije voljna da ulazi u negativne posledice i postavlja pitanja svoje ružne prošlosti, sve se završava na individualnoj odgovornosti i izvinjenjima.

Neposredno nakon Maove smrti 1976. godine Kulturna revolucije je okončana i vlasti su optužile kontraverznu Bandu četvoro, vođa histerične revolucije koje je predvodila Maova žena Điang Ćing. Svo četvoro su uhapšeni i osuđeni 1980.

Sledeće godine zvanična partijska linija je bila da je Kulturna revolucija gurnula Kinu u "najozbiljnije nazadovanje" i nanela joj "najteže gubitke" od formiranja Narodne Republike Kine 1949.

I danas je zvanična politika da je Mao imao 70 odsto dobrih stvari i 30 procenata pogrešnih, da je pravio "velike greške", ali da mu je doprinos zemlji bio mnogo veći. Time ja za vlast to pitanje završeno.

Praktično ni jedan muzej, memorijal, ili film u Kini nije posvećen Kulturnoj revoluciji, osim, koliko se zna, jednog privatnog muzeja u provinciji Sičuan koji diskretno pominje "Crvenu eru".

U javnom izvinjenju objavljenom u junu, Liu Boćin iz provincije Šandong detaljno je naveo svoje zločine i listu žrtava, ali je samo ovlaš pomenuo političke direktive koje su ga rukovodile na to.

Umesto toga on je naveo "mladost i neznanje, da je bio podstican i zao i da nije razlikovao dobro od zla", kada je proganjao svoje učitelje i uništavao im kuće.

"Iako je razlog za to bilo okruženje Kulturne revolucije, ja kao pojedinac snosim odgovornost za moja zla dela", napisao je Liu.

http://www.youtube.com/watch?v=CCA6ME81RLQ