"DA STE OVDE, ODMAH BISTE ZAPLAKALI!" Raste broj stradalih u poplavama "epskih razmera" u centralnoj i istočnoj Evropi (FOTO, VIDEO)

Raste broj poginulih u poplavama koje su zadesile centralnu i istočnu Evropu tokom proteklog vikenda i za sada je najmanje 17 stradalih.

U Austriji su na severoistoku zemlje poginulo dvoje ljudi od 70 i 80 godina.

Jedan od njih, meštanin grada Hebersdorfa, izgleda da je pokušavao da ispumpa vodu iz stana kada se utopio, prenose austrijski mediji.

Osam smrtnih slučajeva zabeleženo je i tokom vikenda u Poljskoj, Rumuniji i Austriji, gde je jedan vatrogasac poginuo tokom akcije spasavanja.

Ekstremne padavine postaju sve učestalije u Evropi, kao i u većem delu sveta, zbog klimatskih promena.

Iako su se uslovi stabilizovali u nekim delovima centralne Evrope, drugi regioni se pripremaju za moguću opasnost.

U Slovačkoj je poplavio Dunav u Starom gradu prestonice Bratislave, a lokalni mediji izveštavaju da je nivo vode premašio devet metara i da se očekuje da će dalje rasti.

  Mađarski premijer Viktor Orban napisao je na Iksu da je odložio sve međunarodne obaveze „zbog ekstremnih vremenskih uslova i poplava u Mađarskoj".

Najviše padavina je bilo u Češkoj.

U severoistočnom gradu Jeseniku, od četvrtka ujutro palo je 473 milimetra - pet puta više od prosečne količine padavina za mesec dana.

Češka prestonica Prag ne želi da rizikuje posle poplava koje su razorile grad pre dve decenije.

  Slike poplavljenih stanica metroa iz 2002, evakuacije stanovnika u gumenim čamcima i slonova koji se dave u zoološkom vrtu u Pragu urezane su u lokalno sećanje.

Nešto pre deset sati u petak, teškom čeličnim bedemom, debljine jedan metar, zatvoren je takozvani Đavolji kanal ili Čertovka, koji preseca istorijsku četvrt Mala Strana u Pragu, vraćajući se u reku Vltavu.

  Čertovka je deo nacionalne mreže odbrane od poplava za koju zvaničnici kažu da je koštala više od milijardu evra kako bi se sprečila katastrofalna šteta iz 1997. i 2002. godine.

U Pragu se nadaju da će izbeći najgore poplave.

  Pažnja je ovog vikenda bila usmerena na centralne i istočne delove zemlje, posebno na Severnu Moravsku, gde je 1997. život izgubilo 50 ljudi.

U austrijskom gradu Sent Poltenu za četiri dana palo je više kiše nego za celu najvlažniju zabeleženu jesen, 1950. godine.

Kancelar Karl Nehamer rekao je da su oružane snage raspoređene da pomažu regionima pogođenim olujom.

  Austrijsko ministarstvo klime saopštilo je da je opredeljeno 300 miliona evra za oporavak.

Sela i gradovi su potopljeni i u istočnoj Rumuniji.

  Emil Dragomir, gradonačelnik Slobozije Konači, rekao je poplave bile „epskih razmera".

„Da ste ovde, odmah biste zaplakali, jer su ljudi očajni, ceo njihov život je nestao, bilo je nekih kojima je ostala samo odeća u kojoj su bili", rekao je on.

U Poljskoj je evakuisano hiljade ljudi, među kojima su i osoblje i pacijenti bolnice u gradu Nisa.

Putevi su u velikoj meri neprohodni, a železnički saobraćaj je obustavljen u mnogim delovima zemlje.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da će milijardu zlota, što je više od 200 miliona evra biti izdvojeno za žrtve poplava. Dodao je i da će Poljska aplicirati za pomoć od EU fondova.

Poljska je u ponedeljak proglasila stanje prirodne katastrofe, kako bi olakšala da se reaguje u vanrednim situacijama i pridobije fondove EU.

U ponedeljak ujutro, gradonačelnik Paczkova na jugozapadu Poljske pozvao je stanovnike da se evakuišu pošto je voda počela da se izliva u obližnjem rezervoaru, ugrožavajući grad.

U drugim delovima Poljske, međutim, nivoi vode sada opadaju, navode lokalni zvaničnici.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

  Bonus video: