"TO JE I SADAM ŽELEO..." Ovo je ostrvo u koje su uprte oči svetske javnosti! Mnogi su uvereni da će ga Izrael napasti! ZALIV NA RUBU RATA

Izraelsko razmatranje napada na iranski energetski sektor kao odmazdu za ovonedeljni iranski raketni napad uznemirilo je tržišta i izazvalo zabrinutost da bi rat na Bliskom istoku mogao da ugrozi globalne zalihe nafte, pisali su brojni strani mediji, uključujući Fajnenšel tajms. Teheran izvozi najmanje 1,7 miliona barela nafte dnevno i ugrožavanje tog izvoza imalo bi posledice na globalna energetska tržišta. Iranska odmazda usmerena protiv rivalskih izvoznika nafte na Bliskom istoku donela bi još veće probleme.

Oprezni Amerikanci

Vašington, kako se i očekivalo, poziva Izrael da ograniči svoje napade na iransku energetsku infrastrukturu. Ali za Izrael, iranski energetski sektor je „bankomat takozvane ose otpora“, kaže Helima Kroft, šef robne strategije u RBC Capital Markets i bivši analitičar CIA, podsećajući da izvor energije finansijski hrani mrežu militanata regionalne grupe koje sponzoriše Iran. Najvažniji deo energetske infrastrukture Islamske Republike Iran je izvozni objekat na ostrvu Harg, oko 25 kilometara od južne obale Irana, koji prerađuje oko 90 odsto isporuka sirove nafte, piše FT. "Postoji veliki rizik zbog infrastrukturne koncentracije na ostrvu Harg. To je nervni sistem iranskog naftnog sektora", rekao je Kroft. Prazni tankeri koji su se nalazili u blizini Harga napustili su područje nakon što je Iran pokrenuo raketni napad na Izrael, rekao je Samir Madani, izvršni direktor TankerTrackers.com, koji prati isporuke nafte. Madani veruje da se iranska nacionalna tankerska grupa plaši neposrednog napada Izraela, dodajući da "noćna evakuacija" poput one koja se dogodila nikada ranije nije viđena.

Tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, Bagdad je pretio da će uništiti objekat u Hargu i gađao tankere koji su polazili sa tog terminala. Ako ostrvo ne bude meta, prema ekspertima, manje značajni energetski ciljevi poput rafinerije u Abadanu, koja čini 17 odsto iranskih prerađivačkih kapaciteta i 13 odsto snabdevanja benzinom, i naftni terminal u Mahšaru takođe bi mogli da budu u igri. . Glavni cevovodi i skladišta u blizini Hormozgana takođe bi mogli biti mete izraelskog napada. Izraelski napad na manju iransku naftnu infrastrukturu mogao bi da izazove privremeni gubitak proizvodnje do 450.000 barela dnevno, procenjuje Citi. Ali napad na Harg bi doveo do mnogo većeg i dugotrajnijeg gubitka do 1,5 miliona barela dnevno, što je oko 1,4 odsto globalne potrošnje.

Ciljanje na rafinerije umesto na naftna polja ili izvozne terminale trebalo bi da ima manji uticaj na cenu nafte ili čak da dovede do smanjenja cene jer bi Iran imao više sirove nafte za prodaju na inostranim tržištima. Iran bi, odgovarajući na izraelski udar, mogao da pokuša da internacionalizuje sukob ciljajući na energetske operacije širom regiona, uključujući i one povezane sa američkim kompanijama ili američkim saveznicima u Zalivu. Analitičari upozoravaju da bi ovakve akcije predstavljale značajnu eskalaciju. "Rizik je da ovo više nije ograničen sukob između Izraela i Irana. U igri je mnogo neizvesnosti", rekao je Danijel Jergin, istoričar energetike dobitnik Pulicerove nagrade. "Moguće su međusobne odmazde. Opasnost leži u tome što bi te odmazde mogle postati mnogo veće", upozorava on.

Nova situacija

Situacija u regionu se promenila u odnosu na pre nekoliko godina i malo je verovatno da će se aktivirati stari animozitet između Rijada i Teherana.

Fajnenšel tajms podseća na napad koji se dogodio 2019. Sjedinjene Države su okrivile Iran za sofisticirani napad raketama i bespilotnim letelicama na naftna postrojenja Saudijske Hurais i Abkaik, čime je privremeno obustavljeno više od polovine saudijske proizvodnje sirove nafte. Iste godine, Iran je takođe optužen za dve sabotaže tankera u Zalivu. Međutim, Rijad i Teheran obnovili su diplomatske odnose prošle godine, a malo je verovatno da će Saudijska Arabija biti „na vrhu iranske liste meta za odmazdu“, rekao je Kroft iz RBC-a. Dve zemlje su u stalnom kontaktu otkako je Hamas napao Izrael 7. oktobra.

Umesto toga, Iran bi mogao da podstakne regionalne grupe koje kontroliše da pojačaju napade na naftne tankere, ometajući snabdevanje i dovodeći do preusmeravanja saobraćaja. Jemenski Huti mesecima napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru, tvrdeći da su napadi u znak podrške Hamasu i Palestincima. Ekstremniji scenario predstavlja Džejson Bordof, osnivač Centra za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija. To bi uključivalo zagušljiv saobraćaj u Ormuskom moreuzu, pomorskom putu kojim dnevno prolazi petina sirove nafte koja se godišnje potroši. Tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, Teheran je minirao moreuz i izazvao tzv. ratovi tankera. U aprilu, nakon što je izveo prve direktne vojne udare na Izrael sa iranskog tla, Iran je zaplenio brod u moreuzu. Međutim, uprkos pretnjama, Iran nije blokirao saobraćaj kroz moreuz. Svaki pokušaj njegovog zatvaranja uticao bi na iranski izvoz i zato se ova mogućnost smatra malo verovatnom. „Mislim da je to malo verovatan događaj koji bi bilo teško sprovesti, čak i da Iran to želi“, rekao je Bordof za FT.

Previranja u regionu bogatom naftom predvidljivo su uzdrmala tržište nafte, koje je bilo mirno s obzirom na slabu potražnju iz Kine. Globalna referentna cena sirove nafte (brent) porasla je za osam odsto ove nedelje zbog razvoja događaja na Bliskom istoku. U subotu se kretao oko 78 dolara za barel nafte. Hening Glojstin iz grupe Evroazija predvideo je za FT da cena Brent-a neće preći 85 dolara po barelu ako sukob ostane u domenu manjih vazdušnih udara, a mete ne budu energetska postrojenja.

Međutim, uspešni izraelski napadi na iranske naftne resurse „skoro bi sigurno gurnuli cene iznad 85 dolara po barelu, možda čak i 100 dolara“, kaže Glojstin. Cena sirove nafte mogla bi značajno da poraste, preko te linije, samo ako dođe do „značajne iranske odmazde sa ozbiljnim uticajem na saobraćaj kroz Ormuški moreuz“.

Analitičari Citija rekli su za FT da bi ozbiljnije usko grlo u Ormuskom moreuzu, iako malo verovatno, čak i ograničenog trajanja, gurnulo cene "daleko iznad prethodnih rekordnih nivoa". Najviša cena brenta bila je po svim procenama viša od 147,50 dolara za barel 2008. godine.

Svaki skok u cenama sirove nafte na kraju utiče na cene benzina, a to bi moglo da utiče na američke predsedničke izbore u novembru. Rast cena veći je problem vladajućoj Demokratskoj stranci.

Međutim, cene barela su relativno stabilne i nema znakova velikih tržišnih potresa, što nije uobičajeno.

Razlog za to leži u činjenici da već dve godine proizvođači iz grupe Opec+ ne koriste kapacitete veće od pet miliona barela dnevno, a ukoliko je potrebno stabilizovati cene (u slučaju prekida snabdevanja iz Irana), ovi kapaciteti bi se mogli brzo i lako iskoristiti.

„To je smirujuća pilula dok ulazimo u ovu veoma opasnu situaciju“, rekla je En-Luiz Hitl, potpredsednica naftnih tržišta u Vood Mackenzie FT.

Osim toga, Zapad ima značajne strateške rezerve koje se mogu iskoristiti za suzbijanje rasta cena. Sjedinjene Države, trenutno najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte iz škriljaca, manje su osetljive na promene cena nego u prošlosti. Ali američke akcije su sada na najnižem nivou od 1980-ih, upozorava FT.

Kina, odredište gotovo sve iranske nafte, gomila svoje zalihe, što bi moglo pomoći u ublažavanju bilo kakvih poremećaja u snabdevanju.

Kurir.rs/Jutarnji list