PUTIN SLAVI 72. ROĐENDAN: Ovo je njegov životni put - od komunalnog stana u Lenjingradu preko KGB misija u Drezdenu do Kremlja i invazije na Ukrajinu

Ruski predsednik Vladimir Putin danas slavi 72. rođendan.

Odmah nakon diplome Putin se pridružio KGB, sovjetskoj obaveštajnoj službi, koja je tada bila ključni instrument za unutrašnju bezbednost i špijunažu. Kao agent KGB Putin je bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj od 1985. do 1990. godine, u gradu Drezdenu, gde je obavljao razne zadatke vezane za nadzor i održavanje kontakata s istočnonemačkim bezbednosnim službama. Tokom tog perioda stekao je značajno iskustvo u obaveštajnim operacijama, ali se vratio u Lenjingrad nakon pada Berlinskog zida i kolapsa komunističkog režima u Istočnoj Nemačkoj.

Putin postaje ključna figura u gradskoj vlasti

Po povratku Putin se uključuje u politiku Lenjingrada radeći kao savetnik i pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Anatolija Sobčaka, koji je bio jedan od reformista u postsovjetskoj Rusiji. U tom periodu Putin je postao ključna figura u gradskoj administraciji uspostavljajući važne veze s uticajnim ljudima u ruskoj politici i privredi.

Godine 1996. Putin se seli u Moskvu, gde počinje da radi za administraciju tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Njegov uspon u moskovskoj politici bio je brz. Imenovan je zamenikom šefa predsedničke administracije, a 1998. godine postaje direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice KGB, i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Njegova sposobnost da rešava političke krize i ostane lojalan učvrstila je njegovu poziciju u krugu bliskih saradnika Borisa Jeljcina.

Putin 1999. postao premijer Ruske Federacije, a godinu kasnije pobedio na predsedničkim izborima

U avgustu 1999. Jeljcin ga imenuje za premijera Ruske Federacije, a 31. decembra iste godine Jeljcin iznenada podnosi ostavku, čime Putin postaje vršilac dužnosti predsednika. U martu 2000. godine Putin pobeđuje na predsedničkim izborima značajnom većinom glasova. Njegov prvi predsednički mandat obeležen je konsolidacijom moći unutar Rusije i jačanjem uloge države u privredi. Takođe, je Putin smanjio uticaj oligarha, grupe moćnih biznismena koji su stekli ogromno bogatstvo tokom haotičnih godina postsovjetske tranzicije. Oslonio se na povećane prihode od nafte i gasa kako bi ojačao rusku privredu i stabilizovao finansijske institucije.

Tokom prvih godina vlasti Putin je nastojao da vrati Rusiji uticaj na međunarodnoj sceni dok je u zemlji sprovodio stroge mere protiv separatističkih pokreta, posebno u Čečeniji. Nakon brutalnog rata u Čečeniji 90-ih godina prošlog veka Putinova vlada uspostavila je čvrstu kontrolu nad tim regionom, ali po cenu ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Istovremeno, njegov odnos sa medijima postao je napet, a mnogi nezavisni mediji bili su ili zatvoreni ili pod strogom državnom kontrolom.

Putin je 2008. mandat predao Medvedevu

Godine 2004. Putin je ponovno izabran za predsednika, a tokom drugog mandata nastavlja da jača svoju vlast. Ruska politika postala je centraliziranija, a uticaj regionalnih lidera značajno je smanjen. Ustavna ograničenja sprečila su ga da se kandiduje za treći uzastopni mandat 2008. godine, pa je Putin predao predsedničku funkciju Dmitriju Medvedevu zadržavši ključnu ulogu u ruskoj politici kao premijer. Iako nije bio predsednik od 2008. do 2012., Putin je i dalje kontrolisao ključne poluge moći u Rusiji.

Godine 2012. Putin se vratio na funkciju predsednika nakon što su sprovedene ustavne promene koje su produžile mandat predsednika na šest godina. Njegov povratak na vlast izazvao je masovne prosteste u Moskvi i drugim gradovima, a opozicija je optuživala vladu za izborna nameštanja i suzbijanje demokratskih sloboda. Putin je, međutim, nastavio da vlada čvrstom rukom fokusirajući se na jačanje ruske vojne moći i širenje uticaja na međunarodnoj sceni.

Putinov najkontroverzniji potez bio je početak invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Spoljnu politiku Vladimira Putina obeležilo je nekoliko ključnih događaja, uključujući aneksiju Krima 2014. godine - što je izazvalo oštre sankcije Zapada, kao i vojnu intervenciju u Siriji 2015., kojom je podržao režim predsednika Bašara al Asada. Putin je takođe izgradio bliske odnose sa Kinom, Iranom i drugim zemljama koje su imale interes u suprotstavljanju uticaju Zapada.

Njegov najkontroverzniji potez bio je početak invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je izazvalo međunarodnu osudu i niz sankcija ruskoj privredi, kao i Putinu lično i njegovim bliskim saradnicima. Rat u Ukrajini izazvao je humanitarnu krizu, uništio međunarodne odnose Rusije sa Zapadom i doveo do izolacije zemlje na svetskoj političkoj sceni.

Autoritarni stil vladanja ruskog predsednika

Putin je poznat po autoritarnom stilu vladanja. Kritičari ga optužuju za gušenje slobode medija, političkih protivnika i nevladinih organizacija. Njegova vlada takođe je povezana sa nizom politički motivisanih ubistava i zatvaranjem opozicionih lidera, a najpoznatiji slučaj je zatvaranje Alekseja Navaljnog, jednog od najistaknutijih Putinovih kritičara.

U unutrašrnjoj politici Putin se fokusirao na jačanje državnih institucija, konsolidaciju moći i osiguravanje podrške kroz kontrolu nad ključnim sektorima privrede, poput energetike. Zadržao je snažnu podršku mnogih Rusa zahvaljujući stabilizaciji privrede, jačanju međunarodnog uticaja Rusije i negovanju patriotskih osećanja.

Putinov trenutni mandat traje do 2030. godine, pošto su 2020. sprovedene ustavne promene koje su mu omogućile da ostane na vlasti. Njegova politička budućnost ostaje neizvesna, ali je jasno da je njegova uloga u oblikovanju moderne Rusije bila izuzetno važna kako na unutrašnjoj, tako i na međunarodnoj sceni.

Indeks navodi da je ova biografija utemeljena na provjerenim izvorima poput izveštaja priznatih medija, međunarodnih organizacija i akademskih studija koje detaljno prate Putinovu političku karijeru.

(Kurir.rs/Index/Preneo: N. V.)