BIVŠI IZRAELSKI ŠEF DIPLOMATIJE: "Ubijen još jedan zaluđeni arapski vladar!"

Ubistvo vođe Hezbolaha Sajeda Hasana Nasralaha događaj je istorijskih razmera na Bliskom istoku. Kao što se može videti iz iranskog odgovora na izraelske napade na njegovog saveznika sa sedištem u Libanu, udarni talasi šire se celom regijom i verovatno će odjeknuti širom sveta.

U takvim snovima je uvek bilo prizvuka arogancije. Husein se ugledao na iračkog kalifa Al-Mansura - što znači pobednik - koji je osnovao iračko kraljevstvo u osmom veku, čak je nazvao svoju superjahtu po njemu. Naser i Arafat su se takmičili ko će biti modernija reinkarnacija Saladina, "vladara otkupitelja" koji je porazio krstaše i oslobodio Jerusalim u 12. veku.

Četvorica vođa - Al-Huseini, Naser, Husein, Arafat - nisu uspela da postignu svoj veliki panarapski san. Ali arapski intelektualci - mnogi naizgled mučeni perverznom privlačnošću prema neuspehu - održavali su svoje zablude.

Kao što je pokojni učenjak rođen u Libanu Fuad Ajami zapisao u svojoj knjizi iz 1999. godine, "The Dream Palace of the Arabs: Generation's Odyssey" (Arapska palata snova: Odiseja generacija), ova grupa uglavnom stavlja šuplji panarapski nacionalizam iznad modernosti, sekularizma i socioekonomskih obnova.

Izrael je bio mera neuspeha Arapa, istakao je pokojni palestinski intelektualac Edvard Said. Mnogim intelektualcima je njegov opstanak bio nepodnošljiv. Ajami je opisao slučaj Halila Havidža, libanskog pesnika koji je podržavao pokret fašističke Velike SirijeAntona Sadaha i potom upio eliksir Naserovog panarabizma.

Na kraju neće biti ni Velike Sirije, ni panarabizma, pa čak ni Libana, na koji bi Havidža mogao da bude ponosan. Ogorčen i ponižen, ubio se na dan izraelske invazije na Liban 1982. godine.

Arapski intelektualci stvorili su moralni univerzum u kojem nijedan pokušaj vladara da nešto promene nije imao legitimitet. Sećam se da sam bio iznenađen kada je Arafat, koji je pregovarao o Sporazumu iz Osla 90-ih godina, verovao da mu je Said glavna opozicija iako sam, naravno, razumeo zašto: Said je bio jedan od mnogih arapskih intelektualaca koji su odbacili Sporazum iz Osla kao pokušaj Izraela da potvrdi ekonomsku i kulturalnu nadmoć.

Kao što je egipatski intelektualac Mohamed Sid-Ahmed - autor vizionarske knjige iz 1976. godine: "After the Guns Fall Silent: Peace or Armageddon in the Middle-East" (Nakon što oružje utihne: Mir ili armagedon na Bliskom istoku) - cinično rekao, sporazum je predstavljao "razmenu zemlje za bliskoistočno tržište".

Islamska revolucija ajatolaha Ruholaha Homeinija trebala je da bude šiitski odgovor na neuspeh sunitsko-arapskog nacionalizma.

Dok se panarabizam često povezivalo s imućnim sunitskim klasama, iranska je revolucija prikazana kao ustanak šiita niže klase. Ali šiitski mesijanizam pronašao je sopstveni način da propadne, pokazavši se nesposobnim da oslobodi arapske mase u inostranstvu uprkos velikoj podršci savezničkih milicija, istovremeno stvorivši opresivni i nepopularni režim koji nije nudio protivotrov za nejednakost.

Šiizam je ubrzo upao u istu zamku kao sunitski panarabizam: u pokušaju skretanja pažnje s njegovih neuspeha, iranski lideri su uložili svu raspoloživu energiju i resurse u rat uništenja protiv Izraela.

Nasralah je postao otelovljenje nove arapske "palate snova", u kojoj bi šiitske niže klase vladale u Libanu i šire, a regionalni dizajni "Malog Sotone" i "Velikog Sotone" - odnosno Izraela i njegovog američkog pokrovitelja - bili bi trajno osujećeni.

Ako je Naser bio novi Saladin, a Husein "Pobednik", onda je Nasralah bio gospodar otpora (muqawama). Bio je panarapski heroj koji se više od decenije borio u građanskom ratu u Siriji za spašavanje tiranskog režima Bašara al-Asada i nadmeno najavio rat protiv Izraela odmah nakon što je Hamas izveo masakr prošlog oktobra.

Njegova legenda preživela je čak i razorne udare poslednjih nedelja, ne samo "napad uređajima" izraelske vojske usmeren na pripadnike Hezbolaha uz detonacije eksploziva skrivenog unutar pejdžera i voki-tokija.

Pretpostavka je bila da Nasralah sprema još iznenađenja, ali pokazalo se da je i on samo još jedan zaluđeni arapski vladar kojeg je uništilo nasilje koje je tako revnosno sprovodio u službi fantazije. Sve do zadnjih trenutaka Nasralah nije shvatao do koje je mere izraelska vojska probila Hezbolahove redove.

Možda je bio opijen svim resursima i ovlastima kojima su ga njegovi iranski pokrovitelji toliko godina obasipali, možda je potpuno izgubio dodir sa stvarnošću.

U svakom slučaju, iranska palata iz snova sada je u ruševinama. Zapravo, ovaj novi obračun između Izraela i Irana razotkrio je ono što je odavno trebalo da bude očito: vizija šiitskog carstva predvođenog Iranom je šuplja.

Izraelci su izgradili sopstvenu opasnu palatu iz snova "potpune pobede", podignutu na temelju nacionalističkog žara, verskog mesijanizma i političke nepopustljivosti. Postoji scenario u kojem izraelski vojni podvizi menjaju regiju nabolje.

Nažalost, daleko od pozicije stegonoše neke prosvećene političke vizije, izraelska vlada predana je vođenju rata na svim frontovima, bez pogleda prema bilo kakvoj političkoj budućnosti koju bi susedi Izraela mogli da prihvate.

Nakon Nasralahovog ubistva i izraelske invazije u južnom Libanu jedan libanski profesor je upozorio da se cela generacija Libanaca okreće politici i da "Izrael sadi seme budućih ratova". I tako se krug nasilja nastavlja.

VAŽNA NAPOMENA: Stavovi izneseni u ovoj kolumni su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Kurir.rs.

(Kurir.rs/Index.hr/Shlomo Ben-Ami/Preneo: V.M.)

 BONUS VIDEO