PUTINA OVI IZBORI ZANIMAJU VIŠE OD AMERIČKIH Kreće niz glasanja u istočnoj Evropi gde on želi da povrati kontrolu, prva na potezu je Moldavija i ova žena (FOTO)

Više od milion Moldovaca u nedelju izlazi na predsedničke izbore, kojima se otvara čitav niz glasanja ovog i u naredna dva meseca u zemljama istočne Evrope koje Rusija želi da vrati pod kontrolu kakvu je Moskva imala nad njima u vreme SSSR.

- Ovo je istorijska odluka za nas, možda najvažnija još otkad smo dobili nezavisnost od Sovjetskog saveza. Za nas je članstvo u EU egzistencijalno pitanje. To je jedini način da učvrstimo našu demokratiju. Ne postoji plan B, jer Rusija i budućnost kakvu nam ona sprema nisu alternativa - kazala je za Politiko Kristina Gerasimov, moldovska vicepremijerka koja je zadužena za integraciju te zemlje u EU.

Navpodi se da Moldavija poslednjih godina sve više gravitira prema Zapadu, s obzirom da se rat koji besni u Ukrajini dešava bukvalno preko granice.

Zvaničnici u Kišinjevu upozoravaju da ruski obaveštajci aktivno nastoje da ometu referendum o potencijalnom članstvu u EU, a istovremeno i izbore na kojima Sandu nastoji da ostane na čelu države.

- Svedoci smo hibridnih napada na institucije nadležne za pružanje usluga od kritične važnosti kao što su pošta i aerodrom. Vidimo da se kupuju glasovi. Vidimo upotrebu lokalnih korumpiranih pomagača i političkih stranaka, njima daju keš da destabilizuju situaciju na terenu - rekla je Gerasimov.

Iz moldavske policije je briselskom sajtu ranije saopšteno da je 15 miliona dolara iz ruskih fondova uplaćeno na bankovne račune više od 130.000 Moldavaca uoči ovih izbora.

Proevropska vlada i predsednica Sandu suočavaju se s opozicijom koju čini pregršt proruskih stranaka.

Podseća se da je EU već uvela sankcije Ilanu Šor, poznatom oligarhu koji je optužen da deluje za račun Kremlja.

Moldavija je u junu ove godine započela pregovore o pristupanju EU, istovremeno kada i susedna Ukrajina, ali se, kao i slučaju Kijeva, suočava sa značajnim preprekama da zaista bude primljena u evropski blok koji sada čini 27 zemalja.

Od raspada SSSR Moldavija je poprište zamrznutog sukoba oko praktično otcepljenog regiona Pridnjestrovlje, gde je Rusija rasporedila trupe uprkos protivljenju vlasti u Kišinjevu.

To je problem za Brisel, pošto lideri EU ne bi da ponovo odluku koju su doneli prilikom primanja Kipra u članstvo uprkos tome što je skoro polovina tog ostrva pod kontrolom separatističke vlade koju podržava Turska.

Kijev post navodi da su izbori u Moldaviji samo prvi u nizu, a nakon njih sledi glasanje u još tri istočnoevropske zemlje, iako se među njima još samo Rumunija graniči sa ratom zahvaćenom Ukrajinom, izjašnjavanja stanovništva u Bugarskoj i Gruziji takođe imati direktan uticaj na geopolitičku situaciju na to području i direktno će uticati na Kijev.

Gruzija

U ovoj bivšoj sovjetskoj republici parlamentarni izbori zakazani su za 26. oktobar, a ovo je prvo glasanje otkad je Tbilisi usvojio kontroverzni "zakon o stranom uticaju" po ugledu na sličnu rusku pravnu regilativu, a delo je vladajuće stranke Gruzijski san. Zakon je doveo do uvođenja zapadnih sankcija i zaustavljanju procesa gruzijskog pristupanja EU. Opozicioni političari kritikuju vladajuću partiju što ima proruski stav uprkos tome što je Kremlj izvršio invaziju u Gruziji 2008. Američki analitičari ocenjuju da su ovi izbori "manje predvidljvi" od ranijih i da će pobeda Gruzijskog sna verovatno pokrenuti velike proteste u zemlji i izazvati dalje pogoršanje odnosa sa Zapadom.

Bugarska

Parlamentarni izbori se tu održavaju 27. oktobra i to će biti sedmo glasanje u četiri godine koji sledi nakon što su propali svi dosadašnji pokušaji za formiranje vlade u Sofiji. To je dovelo do zamora glasača i sve manjih izlazaka na birališta, kao i optužbi poput one koju je prošle nedelje izrekao predsednik Rumen Radev da neke stranke kupuju glasove, a neki izveštaji povezuju korupciju u zemlji sa ruskim elementima. Iako se ne očekuje da će izbori promeniti bugarsku podršku Ukrajinu, širenje proruskog uticaja bi moglo da podrije pomoć Kijevu.

Rumunija

Rumuni 24. novembra glasaju na predsedničkim, a 1. decembra na parlamentarnim izborima. Ova zemlja je, kao i Bugarska, članica EU i NATO, ali je za Alijansu bitnija pošto je ključni faktor na istočnom krilu Severnoatlantskog saveza. U Rumuniji se gradi najveća NATO baza u Evropi u kojoj će biti smešteni i borbeni avioni F-16 za obuku ukrajinskih pilota. Proruske snage okupljene su na ultradesnici, u strankama poput SOS Rumunija čijoj kandidatkinji Dijani Jovanovići-Šošoasi je zabranjeno kandidovanje na predsedničkim izborima, što je izazvalo kontroverzu toj zemlji, a ona to nazvala "dokazom zavere Amerikanaca, Jevreja i EU da nameste rumunske izbore pre nego što su i počeli".

(Kurir.rs/Reuters/Politico.eu/The Kyiv Post/Preveo i priredio: N. V.)