ŠTA BRIKS NUDI ČLANICAMA? Stručnjaci tvrde: Glavna vrednost je mogućnost smanjenja zavisnosti od dolara

Gosti emisije, Dragoljub Kojčić, politički filozof, i Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, izneli su svoja mišljenja o ulozi BRIKS-a, izazovima i mogućnostima koje ova organizacija donosi, kao i perspektivama Srbije u okviru geopolitičkih tokova.

- Postoji deo naše javnosti koji BRIKS vidi kao neku vrstu nove alijanse, ali on to nije, niti je ikada eksplicitno tako predstavljen. BRIKS svakako nije vojna alijansa. Da bi neka organizacija postala politička alijansa u suverenom smislu, morala bi biti i vojna alijansa, a to ovde nije slučaj. BRIKS je počeo kao inicijativa za de-dolarizaciju, ali ni to nije ostvareno u apsolutnom smislu. Iako je teško potpuno izbeći dolar kao platežno sredstvo, cilj je bio smanjenje zavisnosti od njega.

Šta onda BRIKS nudi članicama?

- Glavna vrednost je mogućnost smanjenja zavisnosti od dolara, jer to ima ekonomski značaj - omogućava da se smanji profit koji gube kroz konverziju i omogućava veću autonomiju u transakcijama. Međutim, BRIKS nije zamena za Varšavski pakt niti izazivač poput NATO-a. U suštini, BRIKS je daleko od toga - rekao je Kojčić.

Darko Obradović je ukazao na to da svet danas funkcioniše kao multipolaran sistem, gde ni Evropska unija nije jedinstven entitet, budući da postoji različito viđenje interesa unutar država članica. 

- Svet danas jeste multipolaran, ali čak ni unutar Evropske unije ne postoji jedinstven pogled - Varšava ne gleda na svet isto kao Španija, niti Pariz isto kao Berlin. Živimo u svetu raštrkanih interesa unutar i van evroatlantskog bloka. U okviru BRIKS-a, međutim, ne postoji jasna ideološka platforma koja okuplja članice. BRIKS nema ni sekretarijat niti organe karakteristične za međunarodne organizacije. To je više forum nego organizacija. Kina čini 95% BRIKS-a, dok mnoge članice, poput Indije i Brazila, imaju svoje posebne interese. Dakle, kada zemlje poput Srbije imaju dobre bilateralne odnose sa Kinom, nema potrebe za pristupanje BRIKS-u, jer ne donosi ništa novo.

Voditeljka je potom upitala da li onda u geopolitičkom smislu ova odluka nosi određeni značaj. 

- Dobar deo članica BRIKS-a ne želi da bude deo antiblokova. Na primer, Indija i Brazil su bili protiv proširenja BRIKS-a jer su to videli kao rusku mogućnost da prikaže kako nije međunarodno izolovana, ali ne znamo oko čega ih privlači Rusija. Vi kada pristupate EU, vi imate jasna pravila, ali i šta dobijate od toga. Kada pristupate NATO-u, znate šta dobijate, a šta možda gubite. U ovom slučaju vaše pristupanje BRIKS-u nemenja ništa u odnosu na vaš status - rekao je Obradović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs