"AFRIČKE ZEMLJE MOŽDA ISTISNU RUSIJU IZ BRIKS-A?" Šok tvrdnje Biljane Šahrimanjan Obradović: To nije stabilan savez, posebno zbog Kine i Indije
Na samitu BRIKS-a u Kazanju, pod domaćinstvom ruskog predsednika Vladimira Putina, okupile su se svetske sile sa ciljem da redefinišu globalnu ekonomsku i političku scenu. Dok BRIKS raste, postavlja se pitanje da li ovaj savez može zaista postati protivteža zapadnim blokovima ili je reč o nečemu mnogo dubljem - stvaranju multipolarnog sveta.
U jutarnjem programu, gosti Biljana Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu i Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost, diskutovali su o značaju BRIKS-a, njegovom uticaju na svetsku ekonomiju i geopolitičke odnose, kao i poziciji Srbije u ovoj novoj globalnoj ravnoteži.
- Ove godine je samit u Kazanju, i to je velika stvar. Nažalost, jedino predsednik Brazila nije mogao da prisustvuje. Pitali ste me da li je BRIKS politički ili ekonomski savez. Gledajte, do sada smo govorili da je to pretežno ekonomski savez, fokusiran na monetarnu politiku, sa idejom da se koristi više nacionalnih valuta, možda čak i da se stvori neka vrsta zajedničke valute, poput kriptovalute. Ali, iskreno, ni ja nisam siguran kako bi to tačno izgledalo. Međutim, najnovija vest je da će se na kraju samita usvojiti deklaracija o Ukrajini. To je nešto što svi iščekujemo sa velikim interesovanjem. Pričamo o grupaciji zemalja koja, po mom mišljenju, više nije grupacija Istoka, već grupacija koja ima globalni uticaj. Gledajući osnovne članice - Rusiju, Kinu, Indiju, Brazil i Južnoafričku Republiku – kao i zemlje koje teže da se pridruže, jasno je da BRIKS privlači ozbiljne države - rekao je Obrknežev i dodao:
- Na primer, imamo zemlje iz Južne Amerike poput Perua, Venecuele, Kolumbije i Bolivije. Iz Afrike su tu Nigerija, Alžir i Libija. Zanimljivo je i da Bahrein, Katar i Irak pokazuju interes za članstvo. Ako pogledamo naftnu industriju, oko 47% svetske proizvodnje nafte dolazi iz trenutnih i potencijalnih članica BRIKS-a. Zamislite koliko bi BRIKS mogao da ojača svoj uticaj na globalno tržište nafte kada bi još više zemalja sa Bliskog istoka pristupilo savezu.
Voditeljka je potom upitala da li mogu da ojačaju svoj uticaj bez zapadnog tržišta.
- Da, ne mogu bez zapadnog tržišta. Na primer, Sjedinjene Američke Države proizvode naftu, ali ne u tolikim količinama kao druge zemlje. Njihove naftne kompanije imaju koncesije širom sveta, gde buše i proizvode naftu. Oni sami faktički kupuju naftu i skladište je u svojim rezervama, ali u svojoj zemlji nemaju dominantan primat u proizvodnji. Recimo, Saudijska Arabija ima američke kompanije koje tamo imaju koncesije za eksploataciju. Ali, da se vratimo na BRIKS, ova organizacija postaje sve važnija. Videćemo koliko će zemalja biti primljeno do početka sledeće godine. Što se tiče Argentine, mogla je već postati članica BRIKS-a, ali su unutrašnje političke dinamike to sprečile. Organizacija polako prelazi iz ekonomske politike u političku sferu, a možda će u budućnosti imati i širi uticaj - istakao je Obrknežev.
Međutim, Obradović je naglasila da ovaj savez i dalje ima mnogo unutrašnjih slabosti, posebno zbog rivalstva između Kine i Indije, kao i različitih interesa zemalja članica.
- Što se tiče multipolarnosti, ne mogu je graditi zemlje koje su u ratovima, agresijama ili uključene u terorizam. To je jednostavno nemoguće. Ako zemlje zaista žele da grade multipolarni svet, one moraju biti stabilne, i to na svim nivoima - vojnom, ekonomskom i društvenom. S druge strane, vidimo da je BRIKS, na neki način, zasnovan na mitovima i teorijama. Nije se mnogo govorilo o njemu u početku. Ono što je indikativno jeste da nijedna zemlja iz Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koje je Rusija osnovala, nije pristupila BRIKS-u, čak ni sada kada je Rusija upletena u rat. To pokazuje da nešto nije u redu unutar BRIKS-a, jer bi bilo logično da saveznice Rusije automatski budu deo te organizacije, kao što je slučaj sa Evropskom unijom i NATO-om - rekla je Obradović.
Obrknežev je potom istakao da Kazahstan želi da uđe u BRIKS, nakon čega je Obradović odgovorila:
- Želja je jedno, a pristup je nešto drugo. Kazahstan nije pristupio BRIKS-u, kao ni druge zemlje iz ODKB-a. Bilo bi logično da ODKB bude povezan sa BRIKS-om, ali to nije slučaj. Znači, tu bi možda trebalo pitati te zemlje, saveznice Rusije, zašto nisu pristupile BRIKS-u i šta ne funkcioniše tamo. BRIKS bih nazvala afričkim savezom, jer su zemlje koje sada pretežno pristupaju ili žele da pristupe uglavnom iz Afrike. Indikativno je da, s obzirom na to da je Rusija sada u ratu, nije jasno kako će se sukob završiti i gde će Rusija biti nakon rata. Pitanje je da li će afričke zemlje, koje se već okupljaju, možda čak istisnuti Rusiju iz BRIKS-a. Da, to je realno. Afričke zemlje su sklone tome da istiskuju druge kako bi zauzele vodeću poziciju. BRIKS nije stabilan savez, posebno zbog rivalstva između Kine i Indije. Indija, uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država, pokušava da smanji uticaj Kine u svetu. Pored toga, Brazil se protivi proširenju BRIKS-a, dok Putin nastavlja da prima nove članice. To govori o unutrašnjim nesuglasicama i razlikama u interesima među članicama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore